Varya Kemi

Tišti me nešto

Duboko u duši

Nešto što želi da izađe

I da se prikaže

Ali duša je mrtva

I stega je velika postala

Tamnica za ono što je u njoj ostalo

I grob za ono sto pobeći nije uspelo

Kako iskazati bol

Ako bol se ne može iskazati

I rečima opisati

Bol koja cepa

Bol koja uništava 

Naš vrli mali svet

Čiji uništitelji smo postali

Kako da plačem 

Ako suze više nemam

Kako da vrištim

Ako glasa više nemam

I na kraju samo tama ostaje

Tama smrti moje duše

Jedino mesto

U koje se mogu povući

Odavno me neka pesma ili kompozicija nije ovako pogodila i dotakla kao Oppenheimer's aria od japanskog kompozitora Ryuichi-a Sakamoto-a.

Teksta nema mnogo, samo reči koje je Openhajmer davno izrekao

We knew the world would not be the same.
A few people laughed,
a few people cried.
Most people were silent.
I remembered the line from the Hindu scripture, the Bhagavad-Gita;
Vishnu is trying to persuade the Prince that
he should do his duty,
and to impress him,
takes on his multi-armed form and says,
'Now I am become Death,
the destroyer of worlds.'
I suppose we all thought that,
one way or another

 Zatvori oč, udahni duboko i prepusti se muzici...

 (Dalje)

Da li si ti jedna od osoba koja voli da bude posebna, druguačija. Koja ne voli da radi kako većina radi... I voli neobične stvari.. I neobične kućne ljubimce...

Evo nekoliko mojih preporuka. Video prezenacije su poređane redom koji sam naveo ljubimce:

malo žuto pile koje nije prešlo ulicu, riba koja živi u vodi, crna zmija, i dinosaurus.

U ovom slučajevima samo treba da budete otvorenog uma, i da ipak, makar pokušate da prihvatite, da i ova stvorenja mogu da budu cakani ljubimci koji vole da se maze

 Uživajte:)

 (Dalje)

Ko je gledao StarGate, onda zna ko su replikatori. U jednom momentu su se pojavili, napredniji, humanoidni replikatori. I tu se može videti sav užas i lepota modularnih robota (neki to zovu swarm robots).

Da li ćemo  imati replikatore ili ne, pokazaće budućnost. Ali je možda vreme, da setimo 4 zakona robotike, koje je Asimov dao svetu.. dok ne bude kasno

Postoje mnogi nesrećni slučajevi na na našoj planeti, gde su ljudi gubili obe ruke. I do pre 2-3 godine, mogao bih da kažem nešto što je jako grubo i bezosećajno. Ti ljudi su bili paraziti ovog društva, bez ikakve mogućnosti da mu doprinesu. A ti ljudi se tako i osećali, jer su i sami to shvatali.

Robotika odavno to pokušava da reši na svoj način. Naravno, sa robotikom težimo ka sajborzima.I vrlo je verovatno, da ćemo uz pomoć robotike, dobijati mnogo moćnija tela, nego što su naša prirodna.

Druga tehnologija, koja bi, možda, u nekoj budućnosti mogla da reši ovaj problem, je tehnologija uzgajanja delova tela. Trenutno je i to u povoju, koristeći matične ćelije, ali otom potom. Tu još uvek nema nekog značajnijeg napretka.

Ovaj video predstavlja, na žalost, još uvek samo pionirske korake. Ali i to se menja vremenom, sve brže i brže. Skoro sam napisao i ovaj text o veštačkoj šaci, koja je inače novija nego ove ruke. I pokazuje ogroman napredak za kratko vreme. 

Gledajte...

 (Dalje)

ne mogu da odolim a da ne linkujem ovde ovako prelepo stvorenj. Definitivno mi liči na vanzemaljca :)

evo ga još jedan

Da li ste se ikad zapitali od koliko delova je sastavljen automobil... Koliko truda je utrošeno da se sastavi jedan.  Mada, mene ponekad mnogo više oduševe autori ovakvih videa. Definitivno vredi pogledati:)

Ima relativno dosta ponosnih vlasnika bicikala, neki imaju veće znanje o njima, neki manje. Neki ne znai ni da poprave biciklu, a neki bi znali i da je naprave.

Ovo je jedan odličan sajt o jako simpatičnim informacijama o biciklama i srodnim vrstama. 

Pa ko zna, možda neko do vas  ko nema biciklu, odluči da je kupi. 

Bicikla ima mnogo prednosti. Za gojazne je mnogo zdravije da voze biciklu nego da trče. Jako je jednostavan sport, jako je zdrav sport, maltene svugde možete da ga praktikujete, i jako je jeftin (ako želite da bude jeftin). Pa navali narode na Bicycle universe

Pre skoro 20 godina je izašao revolucionarni film, Terminator II, koji je done potpuno nove efekte. Do tada neviđene. Svi smo hitali u bioskope da vidimo to čudo od filma, i isplatilo se. I danas danas se sećam mog oduševljenja sa tim filmom. Definitivno je ušao u istoriju filma i SF-a

 (Dalje)

Šta sam ti skrivio

Zar ja na život pravo nemam

Na život koji mi je dat

Kao što je i tebi dat

Pusti me da živim

Nemoj me ubiti

I ja život volim

Kao što ga voliš ti

I nad njom da letim

Ponosit sam ja

Ti dom svoj imaš

A moj si uzeo

Ti decu imaš

A moju si uzeo

Zašto me ubijaš

Svoje gradove imaš

A moje  uništavaš

Zašto mi dete ubi

Zašto mi dete oduze

Dete koje sam voleo

I jedva doživeo

O čoveče, pusti me da živim

 (Dalje)

Da li ste sečate scene kad Luk Skajvokeru tatko odseca šaku. Bila je tako srceparajuća, ali Luk nije obračao pažnju na to.. Pitate se zašto?

Pa imao je tehnologiju koja je omogućavala da dobiju novu šaku, robotsku, koja apsolutno isto izgleda i radi kao stara. I to je čist SF za obične ljude, ljude koji nisu čuli za Touch Bionics i njihov novi proizvod i-Limb u kombinaciji sa livingskin tehnologijom

Aj pogodite koja šaka je prava: leva ili desna?

 I pogledajte ovu demonstraciju

 (i slika i video su vlasništvo Touch Bionics-a i skinuti su sa njihovog sajta)

Dugo sam mislio da kenguri žive samo na zemlji, i da trčkaraju i skakuću naokolo, dok jednom nisam saznao i jednu vrstu koja živi na drveću . Englezi ga zovu drveni kengur, ili kengur sa drveta... (tree kangaroo). I od svih vrsta koje sam video, ubedljivo je najlepši i najsimpatičniji.I zanimljivo mi je da može da, bez opasnosti da se povredi, skoci sa jedno 15-20metara visine na tlo...

Pogledajte video ove predivne životinjice. I samo da napomenem, da je i on pred istrebljenjem, zahvaljujući nama ljudima

Da li uopšte posedujete svest o ekologiji... o prirodi... o tome da ne živimo sami na ovoj planeti, da ne treba samo nama da bude dobro. I da ako je ostalima loše, to ne znači da je i nama dobro. Možda delimično možda ponekad.

Od 60-ih godina, pa na vamo, sve više jačaju raznieko pokreti, koji se bore za smanjenje zagađenosti, očuvanje šuma, prirode... Za smanjenje potrošnje fosilnih goriva koja važe za veoma velike zagađivače. Tu upadaju, i savršeno se uklapaju novi/stari vidovi pogona (tj goriva) za automobile i još neka druga vozila. U poslednje vreme se dosta razvijaju hibridni automobili, ali nadolaze i čisto električna vozila. 

Nekad su to zanimljiva prevozna sredstva, kao što je na primer Segway, a nekad jako dobro odrađena vozila marke Tesla (Tesla motors).

Kako dobro napreduje razvoj, trebali bi da budemo oduševljeni, srećni, zadovoljni. Sve je super. Umesto fosilnih goriva koristimo električnu energiju, koja ne zagađuje. Koja se lako dobija, obnovljiva je, postoje sve bolje baterije. Električni motori iskoriste jako veliki  procenat energije koja im se da, čak i do 90%. Čisto za poređenje, motori sa unutrašnjim sagovanjem imaju efikasnost 10-30% (zavisi kako se posmatra i zavisi kako koji motor). Sve ostalo se gubi. A to su ogromni globalni gubici energije. 

I ovo zvuči tako idilično i super... Ali... Na žalost uvek ima neko ali. U ovom slučaju to je izvor te električne energije potrebne za kola. Neki su jako neefikasni, neki strašno zagađuju, neki su jako skupi.

1) Hidro elektrane. Super fora, čista energija, obnovljiva energija... ekološka i zelena. A da li je zaista tako? Katastrofalan uticaj na lokalni živi svet. Đerdap je na primer, istrebio skoro sve (ako ne i sve) vrste jesetri koje su se mrestile u Dunavu. A bilo je vrsta koje su teške i preko 1000kg. U nekim krajevima planete dolazi do povećanja temperature, i samim tim će da se smanji nivo reka i jezera i količina tekuće vode.To znači da ova energija baš i nije obnovljiva. A nije ni ekološka. Efikasnost je i do 85%. A i vode nema baš dovoljno uvek...

2) Termoelektrane: Mislim da su one primer zagađivača. Ali jako bitno, mogu da se naprave bilo gde. Tamo gde nema vode, vetra, sunca... I da naponem, otpad iz termoelektrana je često nisko radioaktivan... Efikasnost im je oko 30-40%

3) Solarne elektrane. Svetski rekord efikasnosti je oko 40%, i to sa jako dobrim koncentratorima. Obično je oko 15%, tako da je ta energija jako skupa, i zahteva velike subvencije. Zbog niske efikasnosti, pogodna je samo za male sisteme, pogotovo za grejanje vode. Velike solarne elektrane zauzimaju jako veliki prostor i imaju jako veliki negativan uticaj na lokalnu klimu. Tako da nisu bas prirasle prirodi za srce. Rade samo danju, ali je izvor energije jako dugovečan. Barem se svi nadamo tome

4) Vetrenjače - takođe veliki sistemi menjaju lokalnu klimu, a ako bi pravili baš gigantske sisteme, promenili bi tok i inteziter vetra, i samim tim bi došlo do velikih  gubitaka, i jako velikog negativnog uticaja na prirodu. Efikasnost oko 40%.

 i tako dalje i tako dalje. Nema potrebe da navodim sve sisteme. U svakom slučaju ako ne bude ništa sa termonuklarnim elektranama, crno nam se piše. Upotreba električnih vozila će drastično da poveća zahteve za električnom energijom, koju ili nećemo moći da proizvedemo ili ćemo da uništimo prirodu, samo ovaj put na malo drugačiji način. 

 I na kraju, opet se sve svede na onu čuvenu: ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se. Sta god da se desi, biće loše ba globalnom planu. 

Možda će nam bude bolje, onog momenta kad čovečanstvo (ali celo), shvati da je čovečanstvo bitno. A ne jedinka. Jedinka dođe i ode... A ljudska rasa je ta koja treba da živi i dalje. 

Još malo, pa je prošlo tačno tri meseca kako smo (zvanično) pokrenuli sajt sa vestima za južnu Srbiju. Cela ideja se bazirala na tome, da tzv nacionalni mediji, o južnoj Srbiji izveštavaju samo kad se radi o crnoj hronici. A i često se dešava da kasne sa nekom informacijom. Skoro smo mi objavili jednu vest o jeftinim letovima, neki nacionalni mediji su kasnili po 1-2 dana sa tom informacijom. Koja je svrha medija, ako sve objave sa zakašnjenjem.

Možda bi neko bio i skeptičan da će ovaj projekat da uspe sa svojom misijom. Ali, mogu reći da smo i više nego zadovoljni sa postignutim rezultatima. Imamo preko 770 objavljenih tekstova, oko 350-450 poseta radnim danom (a pikovi idu do 700). Linkuje nas sve više sajtova, linkuju nas na forumima kao relevantan izvor informacija... I što je, po meni, jako bitno, čitaoci nam dosta dolaze sa jednog od 2 najveća domaća agregatora vesti. Tamo se naši tekstovi nalaze zajedno sa tekstovima najpopularnijih i najvećih medija u Srbiji, ali i pored toga, citaoci dolaze kod nas. Štaviše, vesti.rs su nam i najveći referal. To mi samo govori da Južne Vesti idu pravim smerom i pravcem

I da naglasim. Mi samo (za sada) objavljujemo vesti. Bez unošenja bilo čijeg mišljenja. Tako da ne naginjemo nijednoj političkoj struji.  Možda je to nekom čudno, ali to je naš izbor.

Planiramo da zaposlimo nekog novinara, a i imamo još dosta dobrih ideja za unapređenje celog projekta. Ali sve u svoje vreme...

U svakom slučaju ako vas zanima, i ako vam treba, posetite Južne Vesti. Ili samo širite dalje vest da postojimo.

Ako neko bude hteo da pokrene sličnu priču za svoj kraj, svoj region... neka se javi. Možemo da pomognemo. 

Flaširana voda je jedan od fenomena, koji mi odavno oduševljava. Mnogi krajevi Srbije imaju dobru i kvalitnu vodu iz vodovoda, tzv. česmovaču. Na primer, Niš se hvali da ima najbolju i najkvalitetniju vodu u celoj Srbiji. Mnogi stanovnici se time ponose i to ističu kao jednu od dobrih strana Niša. Pa zašto onda kupuju flaširanu vodu?

Ljudi masovno kupuju flaširanu vodu. Vodu ubačenu u plastične flaše... Flaše koje završe na đubrištu. Najgore od svega je sto se ogroman procenat tih flaša ne reciklira, a plastika je ekstremno otporna na uslove koje vladaju u prirodi, i u neizmenjenom obliku može da izdrži jako jako dugo. 

Jedna od najvećih ironija u flaširanoj vodi, je da se često puni vodom iz vodovoda... Kod nas ovo nije toliko uzelo maha, koliko u nekim drugim državama. 

Kako uopšte shvatiti smisao ovoga... i uopšte smisao čovekovih dela

 (Dalje)