Varya Kemi

Ima tu i tamo raznoraznih duša koje se hvale po twiteru koliko imaju twitova, koliko imaju followera, ali malo ko može da se pohvali da je duže na twiteru od mene :). I za sve to vreme ja sam skupljao znanje i iskustvo kako se koristi twiter. Realno, malo je ko i mogao da skupi više iskustva od mene, zar ne?

Trudiću se da budem što kraći, da napravim samo neki uvod, a ako nekog bude zanimalo nešto opširnije, možemo se lako dogovorimo. Cena je samo 100 po satu anganžmana, ali lako ćemo se dogovorimo o eventualno nekim popustima. 

Registraciju nema potrebe da objašnjavam. 

Imate nekoliko bitnih pojmova. Twitovanje, Retweet, Reply, DM i hash tag. Od svega ovoga, twitovanje je dosta kompleksno.

Pre svega, prvi korak je da veći broj followera. To može se nabavi na više načina. Maltene, više puta mesečno postoje razni VIP twitapovi. To su mali događaji gde se okupljaju twiteraši i ljudi. Obavezno idite tamo, morate imati dobar stav, upoznajte se sa svima i posle ih samo dodajte na svoj twiter. Iz kurtoazije, barem u početku, svi će oni i vas dodati, vremenom nabacićete par stotina komada. Od tog momenta, sve ide samo. Samo smislite neku dobru foru. Na primer neku dobru akciju gde se promoviše nasilje, uhh, ovaj gde se borite protiv nasilja ali samo neke marginalne grupe. Obavezno podržite svaku borbu protiv snega usred zime. I obavezno, ali obavezno, podržite svaku akciju, bez obzira koliko retardirana bila, koja pokušava da neki pojam postavi kao trending na globalnom twiteru. O tome i unucima možete da pričate.

Sve ovo će vam pomoćo da dobijete followera. Postoje i neke metode za obične smrtnike, koji uključuju pisanje što ne razumljivijim jezikom, ali to ipak nije za vas profesionalce

Retweet je kad uradite RT nekog twita. Reply, tako odgovarate nekom na twit upućen vama. ALI obavezno stavite TAČKU na početku twitra, jer tako se osiguravate da će veliki broj ljudi da vidi taj twit. Vrlo bitno, što više ljudi vidi twit, twit je uspešniji. Ako ste ga poslali u pogrešno vreme, slobodno ga ponovite, a možete i da ga obrišete pa ponovite više puta. Ako se neko bude žalio da spamujete, samo obrišite taj twit i napravite ga ludim. Čak i pali.

Sam način twitovanje se dosta razlikuje od slučaja do slučaja i zavidi od toga koje vam je zanimanje. Pogotovo ako ste manager za PR, HR, DRM ili možda SM. Kod agenata za socijalne mreže i digital brending key & digital marketing je priča mnogo kompleksnija, i ne mogu da je objasnim na blog postu. To je dosta teško štivo za savladavanje.

Ako pričamo o vremenu i mestu kad da twitujete, na primer, nikad nemojte da twitujete ako nemate internet ili uređaj koji može se zakači na internet. Što se tiče dobar kad to da pošaljete twit, hmmm.

Ako je mnogo važan pošaljite ga obavezno ujutru, popodne i uveče, i još par puta između. Obavezno u taj twit stavite ove pojmov: "Pls RT", "Molim RT", "#prvasmena", "#drugasmena", "#trecasmena". Što veći broj puta to twitneš više će ljudi videti. Ako ste neki tamo PR, ovo obavezno ponoviti više dana uzastopce. I po mogućstvu, cimajte ljude na DM da urade RT za vašu ljubav. Hm, stavite i neko srculence na kraju

Ali za sve ovo, jako je bitno da imate što uticajnije prijatelje koji imaju što više followera. I uvek im ponavljajte kako su vam oni odlični prijatelji, čak i kad ste ih samo jednom videli, svaki njihov vic uvek retwitujte i pazite i pamtite o čemu pričaju i kakvi su im stavovi. Ipak treba da imate slične stavove. Nikad ne ulazite u konflikt sa njima, ako iko ikad pomene bilo šta što na neki način može da liči na njega, obavezno ga zovite i napljujte tog što se usudio da nešto loše kaže. Uvek treba poštovati princip: "prvo pucaj pa pitaj ko je". I naravno po svaku cenu branite njihove stavove, ali javno. Na taj način sebi obezbeđujete po neki RT u presudnim momentima. A možda će vam i neku vašu akciju podržati.

To je to za sada. Nikad nije dobro pisati previše. Ljudi ne vole da čitaju romane, i zato kratko, koncizno i sažeto. Da svako može da vas razume, čak i futbaler

 

Najcuveniji besplatni hosting (u vlasnistvu Yahoo-a), se zatvara krajem ove godine. Posle toliko godina postojanja i ko zna koliko korisnika, mogu samo da kazem: GeoCities pocivaj u miru.

Relict internet proslosti, jos iz doba pre dot com buma, ali dosta popularan, konacno umire.

 Ko zna zasto je to dobro

Link

Facebook je promenio uslove koriscenja servisa, tako da korisnici vise nemaju prava da brisu svoje podatke. Jednostavno su samo rekli da su i oni vlasnici tih podataka, i ne zele da neko brise njihove stvari :). Ostaje pitanje, naravno, sta ce im svi ti podaci... Teorija zavere ili paranoja, ali je ovo malo previse.

 Our philosophy is that people own their information and control who they share it with. . . . One of the questions about our new terms of use is whether Facebook can use this information forever. When a person shares something like a message with a friend, two copies of that information are created—one in the person’s sent messages box and the other in their friend’s inbox. Even if the person deactivates their account, their friend still has a copy of that message. We think this is the right way for Facebook to work, and it is consistent with how other services like email work. One of the reasons we updated our terms was to make this more clear.

Biznis, 30.04.2008.

Ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo za Biznis

Aleksandra Smiljanić: EPS razbija monopol nad internetom

Nenad Milosavljević (BIZNIS)

Elektroprivreda će do kraja godine početi da iznajmljuje optičku mrežu i digitalne kablove po komercijalnim cenama. Uskoro tender za bežičnu fiksnu telefoniju


Telekom više neće biti jedini provajder nad provajderima za internet usluge u Srbiji, zato što će do kraja godine Elektroprivreda Srbije pustiti u rad optičku mrežu i digitalne vodove i iznajmljivanje tih kapaciteta naplaćivati po komercijalnim cenama, kaže u intervjuu za Biznis ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandra Smiljanić. Prema njenim rečima, ceo projekat EPS će finansirati kreditom iz fonda Evropske banke za obnovu i razvoj.

„Telekom" je do sada bio nadprovajder za internet usluge, od koga zavise svi provajderi u Srbiji. Da li će se to sada promeniti?

- Postoji nešto što se zove „okosnica". To je optička mreža koja povezuje gradove i lokalne mreže. To je ono što čini nadprovajdera. „Telekom" ima najrazvijeniju optičku infrastrukturu i zato svaki provajder koji recimo ima dva sajta u dva grada, mora da ih poveže preko „Telekoma", koji ima najbolje mogućnosti za tako nešto. Trenutno izvesnih mogućnosti ima i SBB, koji ima dosta razvijenu infrastrukturu, ali je to ipak nedovoljno. Izgradnja EPS-ove mreže će to promeniti. To preduzeće ima mrežu koja se meri hiljadama kilometara, tako da će to iskoristiti da uđu u ovaj posao.

Internet provajderi se odavno žale da plaćaju znatno više cene kada internet vreme kupuju od „Telekoma" nego kada bi ga kupovali direktno u inostranstvu?

- Slažem se da postoje izvesne anomalije kada je reč o politici cena. Mi smo o tome razgovarali sa „Telekomom" i oni su spremni da izvrše korekcije. Trenutno su veleprodajne cene više nego maloprodajne, što nema smisla. Mi smo im predočili da je to vid monopolskog ponašanja i Branko Radujko, generalni direktor „Telekoma", izrazio je spremnost da taj problem reši.

Kada će i kako biti liberalizovano tržište fiksne telefonije? Prvobitno je bilo reči o dodeli licenci za klasičnu fiksnu telefoniju, ali je sada u opticaju priča o bežičnoj „Vajmaks" tehnologiji?

- Tender za fiksni bežični pristup, konkretno za dodelu licenci za tehnologiju „Vajmaks", biće raspisan u narednih nekoliko meseci. Ovih dana će biti objavljen pravilnik o minimalnim uslovima za dodelu licenci. Posle toga, RATEL za 60 dana mora da objavi tender. Licence će biti deljene po regionima, a biće ukupno 25 regiona. U svakom od njih biće podeljeno po tri licence, sa izuzetkom Beograda, gde je 2005. godine već podeljeno nekoliko dozvola.

Koje minimalne uslove zainteresovane kompanije treba da ispune da bi učestvovale na tenderu?

- Najpre, operater treba da bude registrovan kod RATEL-a. Zatim, oni koji dobiju dozvolu moraće da u roku od šest meseci počnu da pružaju komercijalnu uslugu. Takođe, provajderi će imati obavezu da tokom prve dve godine pokrije 25 odsto svog područja, a posle tri godine 60 procenata. Operateri će morati da obezbede brzinu protoka od najmanje 256 kb/s po korisniku.

Da li će početne cene biti visoke? Koliko će koštati licence?

- Početne cene nisu suviše visoke. Hteli smo svima da omogućimo učešće, da i manje firme mogu da konkurišu. Ukupna početna cena svih licenci iznosi oko 2.000.000 evra. Cene smo određivali na osnovu broja stanovnika, visine prihoda stanovnika i broja kanala, odnosno opsega koji će biti dodeljeni.

Neke dozvole su već dodeljene. Da li će tu biti problema i kako će biti rešen status tih operatera?

- Dozvole su 2005. godine dobili „Verat", „Medija vork", „Telekom" i „Telefonija". Oni su dobili dozvole za određene lokacije i određene kanale u Beogradu, ali nemaju ni obavezu ni pravo da postavljaju bazne stanice na drugim mestima. Taj problem ćemo morati da rešavamo u hodu. Iako oni pokrivaju okrug, nemaju dovoljno baznih stanica i ne mogu da obezbede visoke bitske brzine. Pri tom, nemaju prava da naprave nove bazne stanice, a s druge strane, niko drugi ne može da gradi, jer su oni tu. Te firme nisu dobile klasične licence, već su dobile dozvole, i to bez javnog nadmetanja. Pitanje je kako sada rešiti tu situaciju, jer im ne mogu biti oduzete, zato što rade regularno, a ne možemo ni da im dodelimo licence, jer su dozvole dobili bez javnog nadmetanja. U svakom slučaju, predviđen je još jedan kanal za Beograd, a onaj ko ga dobije, moći će da gradi bazne stanice u celom Beogradu, što će omogućiti razdvajanje dvojnika i uvođenje telefonskih linija tamo gde trenutno ne postoje.

Kakve promene očekujete na tržištu posle njegove liberalizacije? Šta će se desiti sa cenama telefonskih i internet usluga?

- Ne verujem da će pojeftiniti telefonske usluge. Cene ne mogu ići dole, jer su već jako niske. „Telekom" tvrdi da je u poslu sa fiksnom telefonijom cena održavanja mreže veća od zarade. Cene u Srbiji su najniže i u odnosu na Evropu i region. Očekujemo da će procedura za dobijanje telefonskih linija biti znatno ubrzana i pojednostavljena. Pad cena može se očekivati u oblasti brzog interneta, koji će se znatno brže razvijati nego sada.

Srbiji predstoji realizacija projekata „E-Srbija" i „E-uprava", koji bi trebalo da građanima omoguće jednostavniju komunikaciju sa državom posredstvom interneta. U kojoj je fazi taj projekat i koji su sledeći koraci?

- Pravilnik o primeni elektronskog potpisa, koji je jako bitan za realizaciju ovog projekta, završen je. Takođe, tokom narednih nekoliko meseci očekujemo da budu akreditovana tela koja će izdavati kvalifikovane digitalne sertifikate. „Pošta" je recimo već spremna za to, a evidentirali su se pre nekoliko dana. Osoblje svake zainteresovane firme ili institucije moraće da položi i određene testove o bezbednosti informacionih sistema. Sve to biće urađeno u sledećih nekoliko meseci.

Koliko je državna uprava spremna za „E-upravu"?

- Tu se sada postavlja pitanje šta je starije, kokoška ili jaje. Najpre, nije bilo potrebnih softvera koji bi omogućili primenu digitalnih sertifikata u državnoj upravi, a s druge strane, proces akreditacije tekao je sporo, jer nije bilo potrebnih softverskih servisa. Idejni projekti za softver koji će se primenjivati u državnoj upravi su već predstavljeni i ovih dana će biti raspisani i tenderi za projekte „E-uprave". U okviru tendera biće traženi ponuđači koji će razvijati softver i koji će sprovoditi neophodnu obuku osoblja u državnoj upravi, kao i ponuđači hardvera i potrebnih licenci. U Srbiji postoji između deset i 20 firmi koje bi mogle ozbiljno da pristupe tom poslu.

Na inicijativu ministarstva lokalizovani su neki besplatni softveri, odnosno softveri „otvorenog koda". Da li će ih koristiti i državna uprava?

- Moguće da će državna uprava koristiti besplatni softver, ali svaki organ državne uprave donosi samostalno odluku koji će softver upotrebljavati. U tom pogledu u Srbiji ne postoji centralizovano odlučivanje. Vrlo je teško koordinirati rad svih organa državne uprave i, iskreno, mislim da bi to unelo dosta tenzije oko izbora softvera, tako da nisam sigurna koliko bi to bilo dobro rešenje.



http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=9238

Ovaj post pisem samo zato da bih se pohvalio. Uspeli smo da blog BizBuzz konferencije za veoma kratko vreme, jako dobro pozicioniramo na google. U pitanju su kljucne reci Internet marketing za koje smo prvi na google :)

Ovde se jako dobro pokazala odluka, da za copywrittera i zvanicnog blogera konferencije postavimo Srdjana. Tekstovi su mu odlicni, jako brzo uci, i sto je najbitnije tu su rezultati. 

Vec mi se u glavi radjaju nove ideje za posao :D 

Vest prenosim u potpunosti sa internodiuma

Pa dokle ce da nas *ebu u zdrav mozak i da nam Velja Selja servira svoje glupave price o o jadnom Telekomu. I dokle cemo bre da trpimo vise ovakve stvari. DOKLE?!?!? DOKLE?!?!? DOKLE?!?!? DOKLE?!?!? DOKLE?!?!? DOKLE?!?!?

---

 

Da li verujete Gmailu? Da li želite da verujete Gmailu? Da li uopšte treba imati apsolutno poverenje prema takvim servisima? Kažu oni da rade bekap (valjda), ali ipak korisno je da ga radite i vi. A zašto ja sve ovo uopste pričam?

Sve veći broj gmail korisnika prijavljuje da su im nestali mailovi sa gmail naloga. I pitaju se kako je to moguće da se desi.  Vest o brisanju mailova su objavili i GigaOM i TechCrunch.

Jedan od prvih korisnika koji se požalio:

Found my account clean..nothing in Inbox, contacts ,sent mail..

Zamislite da vam se ovako nešto desi. Meni bi to bila katastrofa. 

I have nothing left to backup!
Of course from now on I will be completely revising how I save
messages, contacts etc. 

Naravno, relativno brzo posle toga su se javili i predstavnici Google-a

Regretfully, a small number of our users — around 60 — lost some or all of their email received prior to December 18th. Once we found out about this issue, we worked day and night to confirm that only a few accounts were affected and to do whatever we could to restore as much of the users’ accounts as we could. We’ve also reached out to the people who were affected to apologize and to work with them to restore the email from any personal backup they might have. We know how important Gmail is to our users – we use it ourselves for our corporate email. We have extensive safeguards in place to protect email stored with Gmail and we are confident that this is a small and isolated incident.

 Naravno da oni znaju kolko su ti mailovi bitni, i naravno da su svesni toga. Pa što onda dopustise da se to desi. Zar je moguće da takav jedan servis, kao što je Gmail, ne radi bekape (ovde nema potrebe da se čuvaju bekapi stari preko 10-15 dana i da se radi full bekapi. Dovoljan je inkrementalni + kompresija). 

Za ovakav incident može da ima viče objašnjenja. Krivica čak i ne mora da bude do google-a. Može se desi da je neko hakovao te naloge i sve pobrisao. Moža ti korisnici lažu i žele da diskredituju Gmail. Svašta je moguće. Ali... Svega ovoga ne bi bilo da je Pera odma uradio bekap. 

Cela ova priča je vezana za neophodnost jednog, vremenski nezahtevnog, procesa. A to je bakap. To je nešto što većina korisnika ne radi. I nikad nije uradila. Dok ne bude kasno. 

I zato, radi vaše lične dobrobiti, pročitajte celu priču o Gmailu i pokušajte sebe da stavite u takvu situaciju. I onda počnite da radite redovni bekap. DVD-ovi su sada jako jeftini, tako da cena bekap medija više nije problem.

Mnogo gora situacija može da nastane ako radite za neku kompaniju kojoj je bekap jako bitan, a vi ste zaduženi za bezbednost podataka (ja sam i relativno sličnoj situaciji). U tom slučaju važi izreka: Od viška bekapa, glava ne boli. Od manjka bekapa, glava leti. 

Tolko od mene. Znam da se non stop prila o ovoj temi, ali mislim da nikad nije dovoljno priče o tome. Samo sam ovde dao još jedan primer neophodnosti bekapa. Ko shvati, shvatio je. Ko nije, plakaće.