Varya Kemi

19 Okt, 2010

Kako sam se proveo u Ludnici

Društvo — Autor flylord @ 20:17

Ovo je priča koju nikad nisam ispriča javno. Tu i tamo sam po nekom ispričao i svi su se samo šokirali, al priča nikad nije dospela dalje od tog večernjeg prepričavanja uz vatru. Da li ćete da verujete ili ne, to je vaša stvar. Šta će da zaključite na kraju ove kratke priče... opet je vaša stvar. Ja ću samo da ispričam priču.

Aj prvo na početku jedno malo pojašnjenje. Da znate o čemu se radi i da znate gde se radnja odigrava. I da odmah naglasim, imena aktera se više ne sećam. Nisam se ni trudio da ih zapamtim ili zapišem. Iskreno, nije moj posao.

Pored Niša se nalazi jedno mesto Toponica (ima ih dve, al ne bitno), i tu se nalazi ustanova koju ljudi kratko i jednostavno zovu Ludnica. Stručni naziv nije bitan, a i isuviše je dugačak.

Pre nekoliko godina kad je došlo moje vreme da odslužim dug svojoj domovini (nikad nisam znao šta joj dugujem, ali ok) izabrao sam da idem u civilnu službu i poslali su me u tu ludnicu. I moram reći da nije bilo previše ludo tamo, ali je bilo par događaja za pamćenje. Ja sam vrlo brzo po dolasku tamo završio u tzv (muškom) D odeljenju za produženi psihijatrijski tretman (tu su doživotni pacijent: šizofreničari na primer). Moj zadatak je bio da animiram pacijente (tj da se igram sa njima). To je jedna stara kuća, mračna iznutra. .

Mirisi su bilo predivni. Smrad se bukvalno uvlačio u kožu. To nije neki smrad neki smeta, koji tera na povraćanje. Bez problema se može izdržati. Al je veoma težak miris, i koža mi je od prvog dana poprimila dotični. Čak ni kupanja sa kilo sapuna nisu uspevala da speru taj odvratni miris.

Enterijer je isto bio predivan. Sve matoro. Sve mračno. Sve sivo. Bukvalno ubija u pojam

Higijena: dovoljno je da kažem da sam bio obavezan da perem ruke sredstvom za dezinfekciju svaki put kad izađem u hodnike

Svoje vreme sam provodio u sobi sa tehničarima i bolničarima. Ona se uvek zaključavala iznutra, i pacijentima je bio strogo zabranjen ulazak.Jedno 50% vođenih razgovora je bilo o seksu. Svi vicevi su bili o seksu. Oni tamo samo o tome pričaju, ne znaju ni za jednu drugu temu.

Sve u svemu, odlična atmosfera za unapređenje nečijeg psihičkog stanja. Savršeno opušta. 

Ah daa, svi pacijenti su redovno morali da uzimaju lekove. Neki su čak uzimali lepinex i slične lekove koji apsolutno inhibiraju svaku volju kod ljudskog bića. 

Dan prvi: sa bolničarem se vraćam sa sprata u prizemlje. Ispred nas, naslonjen na zid, stoji najmlađi pacijent tamo (oko 30god). Miran ko bubica, nešto priča sam sa sobom. Ubija dosadu. Ne gleda nigde, totalno pogubljen. Prolazimo sa njegove desne strane i bolničar odjednom sa jako velikom snagom, udara pacijenta pesnicom u stomak. On samo zakmeči i nastavlja da ćuti. Osetio sam bol u njegovom pogledu. Pogledao sam tupo bolničara, i on mi je samo rekao: (prim.prev. pacijenti) moraju  da znaju ko je gazda.

Verujte mi, lekovi koje pacijenti uzimaju apsolutno ubijaju svaku volju kod bilo kog ljudskog bića.

Dan drugi: bolničar mi je rekao da ako želim mogu da dođem sledeće noći da odradim noćnu smenu. Sestra koja tada radi se (citaram) jebe sa svakim. Odličan seks.

Dan treći: bolničari mi obećavaju da ćemo malo da vežbamo kick box. Dobro je formu. Nije mi palo na pamet da ih pitam, sa kim ćemo da vežbamo

Dan četvrti: Idemo u jutarnju vizitu. Vizita je sasvim normalna, sem što je jednom pacijentu fali pola uveta (bukvalno). Svi pacijenti su mirni, i samo pričaju sami sa sobom, uglavnom nesposobni da odgovaraju na pitanja. Svi izlazimo iz spavaone kad mi jedan od bolničara istrčava i zove me da se vratim. Tiho mi saopšti: dođi da  vidiš kick box. Ja ulazim i vidim 2 bolničara kako brutalno prebijaju jednog pacijenta. Šutiraju ga. On samo ćuti.

Peti dan: odlučio sam da napustim ludnicu, da ne poludim i ja. 

Šesti dan: podneo sam  zahtev za premeštaj i poslali su me kod vojnog psihijatra na evaluaciju. Ispričao sam joj ovu priču i ona mi je rekla da sam nešto pogrešno video.

Sedmi dan: Sa mišljenjem psihijatra  završavam pred vojnu komisiju, i vojni psiholog, kad čuje moju priču mi kaže (citiram): Ti si pizda... nisi muško

Osmi dan sam završio  na hirurgiji u Nišu.

Jedna mala morbidna sitnica. Dok sam bio u Ludnici, jednog dana sam čitao novine od tog dana. I pročitam jednu malu vest koja kaže da su pacijenti u nekoj francuskoj ludnici, med. sestri kašikom odsekli glavu!!!. Osećao sam se tako ispunjeno

I tako. To je moja priča

 


Komentari

  1. U Topaji postoji i neko odeljenje gde su svi goli i cuvaju se u kavezima. Tu jedu i uriniraju. Spavaju jedni preko drugih.

    I tako..

    Autor ivan — 19 Okt 2010, 20:24

  2. Necu da pricam o necem sto nisam licno video.

    Autor flylord — 19 Okt 2010, 20:26

  3. Oko za oko, glava za kick box...

    Autor BRANKKO — 19 Okt 2010, 20:56

  4. Zar je moguce? Doduse poznato mi je stanje kod nas uopste u zdravstvu, a i lecenje narkomanije nam ide od ruke da ne kazem od lopate... Sta reci sem da posle ovoga ne smemo da si priustimo da poludimo!>!. uzas .. ja bi to prijavio nadleznima...

    Autor dmc — 19 Okt 2010, 22:18

  5. Bolje da ovo nisam citala....
    Potresla sam se.... i najbolje je sto si otisao...mada bi se za ovo trebalo cuti...BAS CUTI!

    Autor casper — 19 Okt 2010, 23:26

  6. evo ja cu da share-ujem ovaj text gde god mogu.. i molim ostale koji procitaju da urade isto... ako je istina, treba da se zna i nesto uradi povodom ovoga...

    Autor nastasja — 20 Okt 2010, 00:49

  7. @casper: gle, problem koji se javlja, a koji nisam napisao, je sto radnici posle nekog vremena, koji provedu u ludnici, pocinju da se menjaju. Ja sam zato i otisao. Znam za taj problem. I vremenom, cak i ne razlikujes ko je radnik a ko pacijent

    @nastasja: hvala puno

    Autor flylord — 20 Okt 2010, 09:30

  8. Zasto nisi fotografisao ?

    Autor Ivan Markovic — 29 Okt 2010, 21:59

  9. Nisam ni razmisljao o tome, samo sam razmisljao kako da pobegnem odatle

    Autor flylord — 30 Okt 2010, 19:23

  10. Pruzi otpor ;)

    Autor Ivan Markovic — 02 Nov 2010, 11:28

  11. većinom blago retardirani rade u ludnici. Ajde pacijenti kad se bune ili urlaju pa da ih biješ ali bez razloga nema smisla....stoka

    Autor jovanov123 — 02 Nov 2010, 23:01

  12. lepo sto si to podelio sa svima..

    Autor japi — 08 Nov 2010, 15:40

  13. Užasnuta sam!

    Autor didiland — 08 Nov 2010, 23:42


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs