Varya Kemi

Evo jedno osveženje

Datumi održavanju su: 29 - 31. oktobra 2008. U hotelu Radon, u Niškoj Banji.  
Tema je naravno poznata: "Web sadržaj".

Imamo vec neke predavace. Bice naknadno objabljena imena.

Registracija jos nije pocela, jer jos uvek pravimo dogovor sa raznim smestajima, da bi smo odmah ponudili i smestaj uz kotizaciju.
Tolko za sada.

Još uvek nije otrkiven ni jedan vanzemaljski oblik života. Ljudsko biće, čovek, trenutno je na planeti Zemlji najinteligentnije, sa emocijama, sposobnošću rasuđivanja, mišljenja… Ipak čoveka sve ove vrline ne sprečavaju da svakojakim stupidnostima zarad što ugodnije spostvene egzistencije, ugrožava i uništava dar, zvani život, dat milionima bića.

Već četiri milenijuma duvan se aktivno koristi u različitim oblicima. U vreme kada se počeo koristiti i uzgajati čovek nije ni približno znao o sastojcima i šteti koju može naneti organizmu. Ako pratimo genezu globalnog razvića čovečanstva, dolazimo do klasičnog, a istovremeno zanimljivog primera direktne proporcije ; Kako se tehnologija razvijala i znanje usavršavalo, detaljnije, tako se i broj pušača povećavao. Još interesantnija je činjenica da se u 20. veku znalo o štetnim sastojcima duvanskog dima, ali isto tako je to i doba najvećih fabrika, reklama, filmova koji pospešuju širenje ovog legalnog ubice, i ono najvažnije, ostvarivanje i povećanje profita.

Porok kao znak najstabilnije zarade

Sećate se neke propale fabrike duvana u Srbiji i svetu?
Ljudi, tzv. “strastveni pušači” (dodao bih samozvani) UVEK imaju novca za cigarete. Konzumiranje duvana se od skora ubraja u bolesti i zavisnosti, i čim imate zavisnost od nekog proizvoda, tim pre, zbog lojalnih kupaca, ta fabrika ima vrlo uspešno poslovanje. Da su samo odrasli u pitanju, problem bi bio kud i kamo manjih razmera. Svaki drugi srednjoškolac je uživalac duvana ili je nekada u životu probao duvan. Prema mnogim istraživanjima, adolescenti se već sa 14 i 15 godina prvi put “upoznaju” sa duvanskim dimom . U nastavku teksta pogledajmo zašto je, i kome korisna smrt 10 miliona ljudi od posledica duvanskog dima.

Moral ili profit – šta je jače ?

Najinteligentnije biće na svetu daje svakodnevno novac za cigarete koje u sebi imaju 4.000 otrova i još desetak supstanci koje su prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije svrstane u kancerogene supstance prve vrste. Čak šta više čovek zna za to ali svetskim, multinacionalnim kompanijama pomaže da ostrave profit od više milijardi dolara. Tužno i poražavajuće.

Zanimljivi podaci govore da pušač za života da oko 14.000 E za pakle cigareta, cela Srbija godišnje potroši 1.180.000.000 E !

Duvanska industrija Niš (DIN) koja posluje u sastavu multinacionalne kompanije Filip Moris, u prošloj godini imala je čist profit od 36,8 miliona evra . Godišnje fabrika duvana Remstu iz Nemačke zaradi 6,1 milijardu dolara a španska fabrika Altrodis 2,1 milijardu dolara.

U Srbiji se godišnje se od svake pakle cigareta odvaja jedan dinar, koji ide u fond za razvoj zdravstva. Kada bi se odvajalo 10 dinara, to bi bilo dovoljno da se pokriju troškovih zdravstvenih osiguranja svih nezaposlenih.

Moral ili profit ? Mislite o tome...

Autor teksta :
Srđan Radić

Biznis, 30.04.2008.

Ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo za Biznis

Aleksandra Smiljanić: EPS razbija monopol nad internetom

Nenad Milosavljević (BIZNIS)

Elektroprivreda će do kraja godine početi da iznajmljuje optičku mrežu i digitalne kablove po komercijalnim cenama. Uskoro tender za bežičnu fiksnu telefoniju


Telekom više neće biti jedini provajder nad provajderima za internet usluge u Srbiji, zato što će do kraja godine Elektroprivreda Srbije pustiti u rad optičku mrežu i digitalne vodove i iznajmljivanje tih kapaciteta naplaćivati po komercijalnim cenama, kaže u intervjuu za Biznis ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandra Smiljanić. Prema njenim rečima, ceo projekat EPS će finansirati kreditom iz fonda Evropske banke za obnovu i razvoj.

„Telekom" je do sada bio nadprovajder za internet usluge, od koga zavise svi provajderi u Srbiji. Da li će se to sada promeniti?

- Postoji nešto što se zove „okosnica". To je optička mreža koja povezuje gradove i lokalne mreže. To je ono što čini nadprovajdera. „Telekom" ima najrazvijeniju optičku infrastrukturu i zato svaki provajder koji recimo ima dva sajta u dva grada, mora da ih poveže preko „Telekoma", koji ima najbolje mogućnosti za tako nešto. Trenutno izvesnih mogućnosti ima i SBB, koji ima dosta razvijenu infrastrukturu, ali je to ipak nedovoljno. Izgradnja EPS-ove mreže će to promeniti. To preduzeće ima mrežu koja se meri hiljadama kilometara, tako da će to iskoristiti da uđu u ovaj posao.

Internet provajderi se odavno žale da plaćaju znatno više cene kada internet vreme kupuju od „Telekoma" nego kada bi ga kupovali direktno u inostranstvu?

- Slažem se da postoje izvesne anomalije kada je reč o politici cena. Mi smo o tome razgovarali sa „Telekomom" i oni su spremni da izvrše korekcije. Trenutno su veleprodajne cene više nego maloprodajne, što nema smisla. Mi smo im predočili da je to vid monopolskog ponašanja i Branko Radujko, generalni direktor „Telekoma", izrazio je spremnost da taj problem reši.

Kada će i kako biti liberalizovano tržište fiksne telefonije? Prvobitno je bilo reči o dodeli licenci za klasičnu fiksnu telefoniju, ali je sada u opticaju priča o bežičnoj „Vajmaks" tehnologiji?

- Tender za fiksni bežični pristup, konkretno za dodelu licenci za tehnologiju „Vajmaks", biće raspisan u narednih nekoliko meseci. Ovih dana će biti objavljen pravilnik o minimalnim uslovima za dodelu licenci. Posle toga, RATEL za 60 dana mora da objavi tender. Licence će biti deljene po regionima, a biće ukupno 25 regiona. U svakom od njih biće podeljeno po tri licence, sa izuzetkom Beograda, gde je 2005. godine već podeljeno nekoliko dozvola.

Koje minimalne uslove zainteresovane kompanije treba da ispune da bi učestvovale na tenderu?

- Najpre, operater treba da bude registrovan kod RATEL-a. Zatim, oni koji dobiju dozvolu moraće da u roku od šest meseci počnu da pružaju komercijalnu uslugu. Takođe, provajderi će imati obavezu da tokom prve dve godine pokrije 25 odsto svog područja, a posle tri godine 60 procenata. Operateri će morati da obezbede brzinu protoka od najmanje 256 kb/s po korisniku.

Da li će početne cene biti visoke? Koliko će koštati licence?

- Početne cene nisu suviše visoke. Hteli smo svima da omogućimo učešće, da i manje firme mogu da konkurišu. Ukupna početna cena svih licenci iznosi oko 2.000.000 evra. Cene smo određivali na osnovu broja stanovnika, visine prihoda stanovnika i broja kanala, odnosno opsega koji će biti dodeljeni.

Neke dozvole su već dodeljene. Da li će tu biti problema i kako će biti rešen status tih operatera?

- Dozvole su 2005. godine dobili „Verat", „Medija vork", „Telekom" i „Telefonija". Oni su dobili dozvole za određene lokacije i određene kanale u Beogradu, ali nemaju ni obavezu ni pravo da postavljaju bazne stanice na drugim mestima. Taj problem ćemo morati da rešavamo u hodu. Iako oni pokrivaju okrug, nemaju dovoljno baznih stanica i ne mogu da obezbede visoke bitske brzine. Pri tom, nemaju prava da naprave nove bazne stanice, a s druge strane, niko drugi ne može da gradi, jer su oni tu. Te firme nisu dobile klasične licence, već su dobile dozvole, i to bez javnog nadmetanja. Pitanje je kako sada rešiti tu situaciju, jer im ne mogu biti oduzete, zato što rade regularno, a ne možemo ni da im dodelimo licence, jer su dozvole dobili bez javnog nadmetanja. U svakom slučaju, predviđen je još jedan kanal za Beograd, a onaj ko ga dobije, moći će da gradi bazne stanice u celom Beogradu, što će omogućiti razdvajanje dvojnika i uvođenje telefonskih linija tamo gde trenutno ne postoje.

Kakve promene očekujete na tržištu posle njegove liberalizacije? Šta će se desiti sa cenama telefonskih i internet usluga?

- Ne verujem da će pojeftiniti telefonske usluge. Cene ne mogu ići dole, jer su već jako niske. „Telekom" tvrdi da je u poslu sa fiksnom telefonijom cena održavanja mreže veća od zarade. Cene u Srbiji su najniže i u odnosu na Evropu i region. Očekujemo da će procedura za dobijanje telefonskih linija biti znatno ubrzana i pojednostavljena. Pad cena može se očekivati u oblasti brzog interneta, koji će se znatno brže razvijati nego sada.

Srbiji predstoji realizacija projekata „E-Srbija" i „E-uprava", koji bi trebalo da građanima omoguće jednostavniju komunikaciju sa državom posredstvom interneta. U kojoj je fazi taj projekat i koji su sledeći koraci?

- Pravilnik o primeni elektronskog potpisa, koji je jako bitan za realizaciju ovog projekta, završen je. Takođe, tokom narednih nekoliko meseci očekujemo da budu akreditovana tela koja će izdavati kvalifikovane digitalne sertifikate. „Pošta" je recimo već spremna za to, a evidentirali su se pre nekoliko dana. Osoblje svake zainteresovane firme ili institucije moraće da položi i određene testove o bezbednosti informacionih sistema. Sve to biće urađeno u sledećih nekoliko meseci.

Koliko je državna uprava spremna za „E-upravu"?

- Tu se sada postavlja pitanje šta je starije, kokoška ili jaje. Najpre, nije bilo potrebnih softvera koji bi omogućili primenu digitalnih sertifikata u državnoj upravi, a s druge strane, proces akreditacije tekao je sporo, jer nije bilo potrebnih softverskih servisa. Idejni projekti za softver koji će se primenjivati u državnoj upravi su već predstavljeni i ovih dana će biti raspisani i tenderi za projekte „E-uprave". U okviru tendera biće traženi ponuđači koji će razvijati softver i koji će sprovoditi neophodnu obuku osoblja u državnoj upravi, kao i ponuđači hardvera i potrebnih licenci. U Srbiji postoji između deset i 20 firmi koje bi mogle ozbiljno da pristupe tom poslu.

Na inicijativu ministarstva lokalizovani su neki besplatni softveri, odnosno softveri „otvorenog koda". Da li će ih koristiti i državna uprava?

- Moguće da će državna uprava koristiti besplatni softver, ali svaki organ državne uprave donosi samostalno odluku koji će softver upotrebljavati. U tom pogledu u Srbiji ne postoji centralizovano odlučivanje. Vrlo je teško koordinirati rad svih organa državne uprave i, iskreno, mislim da bi to unelo dosta tenzije oko izbora softvera, tako da nisam sigurna koliko bi to bilo dobro rešenje.



http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=9238

Osma konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju E-trgovina 2008, najveći domaći skup u ovoj oblasti, održaće se tradicionalno na Paliću od 16.04. do 18.04.2008. godine. Posvećena je popularizaciji elektronskog poslovanja u Srbiji. Namenjena je poslovnim ljudima koji su zainteresovani da se informišu o savremenim dostignućima u ovoj oblasti, i mogućnostima za njihovu primenu u našoj zemlji. Skup predstavlja mesto okupljanja domaćih i inostranih stručnjaka iz ove oblasti sa ciljem da učesnicima skupa (preduzetnicima, menadžerima,informatičarima, i svima koji žele da unaprede svoje poslovanje) omogući analizu trenutnog stanja, kao i da ukaže na moguće pravce daljeg razvoja elektronskog poslovanja.
Kotizacija za učešće na skupu je 5690 din.(za prijave do 25.03.08) U cenu kotizacije uključeno je učežće u radu skupa zbornik radova i ostali materijali. Prijavite se.
Prva najava izlaganja:
- Prednost digitalnog PR-a za kompanijski nastup na Internetu, Tanja Gligorović,Sektor za Internet, Podravka d.d.
- Korišćenje Interneta za unapredjenje odnosa s klijentima, Olga Mirković - Link group
- Social Media Optimization as the Segment of Online Reputation Management, Dragan Varagić P2 Internet
- Korišćenje Google Analytics u e-trgovini, Vladimir Živaljević - Pakom Internet
- Uticaj informacione arhitekture na profitabilnost e-commerce sajtova Marko Bijelić-biznisblog
- Eksterni korporativni blogovi i njihova vi[estruka uloga u e-poslovanju- Jelena Mickić - barterspinks.com
- Tehnike napada na učesnike u e-poslovanju, Nenad Kojić, Stevan Veličković, Visoka škola strukovnih studija za IKT
- Interoperabilnost poslovnih procesa u elektronskoj trgovini, Damir Trninić - danetsol.com
- Napredne tehnike poslovne inteligencije u elektronskom bankarstvu, Branko Živanović - S&T Serbia
- Sistemi plaćanja u digitalnom zlatu (DigiGold, eGold, GoldMoney),Dr Vojkan Vasković - Beogradska poslovna škola

 (tekst sam iskopirao takav kakav je od Sandre, mada i nije neko autorsko delo :O )

.... a vi kao svaki Srbin ili Srpkinja volite da pricate o politici.

Ako je samo jedan od ponudjenih odgovora potvrdan:

 

a) Radikali su fasisti

b) Tadic je izdajnik

c) Kostunica je mlohav

d) Ceda je narkoman

e) Kosovo je srce Srbije

 

...onda svratite do naseg foruma :) www.politeja.com

Ovaj post pisem samo zato da bih se pohvalio. Uspeli smo da blog BizBuzz konferencije za veoma kratko vreme, jako dobro pozicioniramo na google. U pitanju su kljucne reci Internet marketing za koje smo prvi na google :)

Ovde se jako dobro pokazala odluka, da za copywrittera i zvanicnog blogera konferencije postavimo Srdjana. Tekstovi su mu odlicni, jako brzo uci, i sto je najbitnije tu su rezultati. 

Vec mi se u glavi radjaju nove ideje za posao :D 

Doslo vreme najave novog BizBuzz-a. Svake godine sve vise napredujemo i krecemo sve ranije sa organizacijom  Ako budem srece, ove godine cemo unapred imati sva potrebna sredstva.
Prosle godine smo isto relativno lose prosli, jer su nam sve uplate jako kasnile, pa zbog raznih problema, jos uvek nismo isplatili neke troskove Ali boze moj, trudim se da to nadoknadim sto pre mogu.
Ova godina ce da bude sa nekim novinama. Gledao sam sta mi sve nije valjalo, i na sta su se ljudi zalili, pa cu da pokusam da to ispravim. Da li cu budem uspesan, videcemo svi zajedno. Ako ne budem, pokusacu opet dogodine... I tako dok ne postignem savrsenstvo
U svakom slucaju. Tema ovogodisnhjeg bizBuzz-a je: Web sadrzaj: znacaj i upravljanje. A prva novina koju smo uveli je blog na i vise nego logicnoj adresi: http://blog.itseminar.org/
Novi sajt ce uskoro biti postavljen (na staroj adresi: http://bizbuzz.itseminar.org )

Tolko od mene...
Hvala :)

Registar nacionalnog Internet domena Srbije
http://www.rnids.rs

SAOPŠTENJE ZA MEDIJE

BEOGRAD, 28.  februar 2008. -- Registar nacionalnog Internet domena
Srbije (RNIDS) obaveštava domaću i svetsku javnost da će registracija
novih Internet domena Republike Srbije sa nastavkom .rs početi u
ponedeljak, 10. marta 2008. u 12 časova.

RNIDS će primati zahteve za registraciju novih .yu domena do petka,
29. februara 2008. u 12 časova, nakon čega registracija novih .yu
domena neće biti moguća. Svi do tada registrovani .yu domeni
nastaviće normalno da funkcionišu najmanje do 30. septembra 2009.
godine.

Registraciju novih .rs domena obavljaće 27 domaćih firmi, koje su
od strane RNIDS ovlašćene za obavljanje poslova registracije.
Korisnici će svoje zahteve za registraciju domena podnositi preko
ovlašćenih registara.

Spisak svih ovlašćenih registara .rs domena, kao i detaljna pravila
u vezi sa postupkom registracije i prelaska sa .yu na .rs, mogu se
naći na sajtu www.rnids.rs.

Bilo jednom jedno kuče

  Kakvo kuče?

Jedno malo tužno kuče

  Što je kuče tužno bilo?

Zar veselo ono treba biti?
Na ulicu je bačeno
Od gladi je plakalo
Od zime je drhtalo
Od samoće je umrlo

Jedno malo tužno kuče

Niko nije njega hteo
Jer je ono jedno tužno kuče

  Što na ulicu je ono bačeno?
    Zar mu čovek krov nad glavom dao nije
 
  Što od gladi je plakalo?
    Zar mu čovek biftek dao nije
 
  Što od zime je drhtalo?
    Zar čovek  ga pored tople peći ne stavi
 
  Pa što umre od samoće jadno?
    Kad ga čovek jako voleo

Čovek  mu kuću dao
Čovek mu je biftek dao
Čovek ga je pored tople peći stavio
Bilo je to jedno malo srećno kuče
Srećno kuče, Sito kuče
Kraj srca mu milo bilo
Kad god vidi čoveka svoga
Jer ga čovek mnogo voleo

  Pa šta se sa malo kuče desi?
    Što je sreća njega ostavila?
  A glad posetila?
    Zašto ga je zima uzdrhtala?
  I smrt odnela?
 
Čovek ga je voleo
Voleo ga prvi dan
I drugi takodje
I voleo sedmi

Ali deseti ga odbacio
Na ulicu šutno jadnog

Jer je hteo crno kuče
Malo kuče belo beše

Jer je hteo gadno kuče
Malo kuče, slatko beše

Od srećnog ga tužnim napravio
Od sitog ga gladnim ostavio
U samoću bacio
U samoću koja ždere život
U samoću u kojoj biće vene

Jedno malo tužno kuče

Na ulicu bačeno
Od gladi je plakalo
Od zime drhtalo
Od samoće je umrlo
Jedno malo tužno kuče

 

Posvećeno svim psima lutalicama 

Pesmu sam smislio kad sam skoro gledao emisiju gde se neka žena zalagala da se svi psi lutalice pobiju jer napadaju decu, jer ljudi ne mogu se šetaju. A ja se samo pitam odakle su ti psi došli. Pali sa Marsa ili došli iz afričke divljine? Ili ih je možda čovek na ulicu izbacio? Onaj isti čovek koji se sada zalaže da ih treba pobiti. 

Ko je ovde kriv, i koga ovde treba kazniti.  Zašto uvek ispašta onaj koji već pati. Zašto je uvek kriv onaj koji ništa učinio nije i čiji je život već jadan i bedan.  A onaj ko je kriv i ko treba da plati, se krije iza humanizma i brige za našu decu

 

 

BrendingBre!

Prva konferencija o brendovima i brendiranju u Nišu, 22. februar, hotel My Place

 

BrendingBre! je prva konferencija o brendovima i njihovoj izgradnji koja će se održati u Nišu 22. februara ove godine, u predivnom ambijentu restorana My Place. Akcenat je na razvoju lokalnih i regionalnih brendova. Poseban naglasak je na razvoju grada Niša kao brenda.

Brending bre! je poruka da se stalnim i pravilnim ulaganjem u lokalne i regionalne robne marke, odlučnom komunikacijom, može zaslužiti visoka lojalnost potrošača. Ulaganje u razvoj brendova, donosi višak vrednosti. Ulaganje u brendove se višestruko vraća!

Brending bre! je podsticaj da svi zajedno uložimo energiju, kreativnost i znanja u izgradnji naših gradova kao brendova!

BrendingBre! je apel da zavolimo svoje potrošače. Jedino na taj način oni će zavoleti naše proizvode!

Predavači na konferenciji su eminentni stručnjaci iz oblasti marketinga i brendiranja, vrsni praktičari koji su i sami stvorili neke od najpoznatijih brendova u našoj zemlji:

• Miroslav Šutić, direktor marketinške agencije Interactive Research iz Beograda i nacionalni predstavnik svetske asocijacije marketing profesionalaca - ESOMAR
• Ivan Žozef Lončar, direktor i glavni i odgovorni urednik časopisa Taboo – o svetu marketinga
• Vlada Čeh, glavni i odgovorni urednik Road Star radija, dobitnik priznanja za marketinški događaj godine
• Nikola Jovanović, regionalni menadžer Interactive Research Niš

Posebno nam je zadovoljstvo da predstavimo Ivana Tasovca, predsednik Saveta za brendiranje Srbije i direktora Beogradske filharmonije, od koje je napravio jedan od najboljih brendova u Srbiji.

• Oni će nam dati odgovore na pitanja:
• Šta jesu, a šta nisu brendovi?
• Zašto su brendovi bitni?
• Šta je arhitektura brenda?
• Kako se komuniciraju brendovi?
• Kako se upravlja brendovima?
• Kako da naše robne marke, lokalne i regionalne učinimo voljenim (da ih učinimo brendovima)?
• Kako da od Niša napravimo brend?

 

Dođite na konferenciju BrendingBre!, saznajte odgovore i unapredite svoje poslovanje!

Sve informacije u vezi konferencije možete saznati posetom našeg web sajta www.brendingbre.com

 
I think i could turn and live with animals ,

    they are so placid and self-contained

I stand and look at them long and long .

They do not sweat and whine about their condition ,

They do not lie awake in the dark and weep for their sins ,

They do not make me sick discussing their duty to God ,

Not one is dissatisfied ,

    not one is demented with the mania of owning things ,

Not one kneels to another ,

    nor to his kind that lived thousands of years ago ,

Not one is respectable or industrious over the whole earth .

Da li prosečan čovek u Srbiji zna ko su to: bradani, beloglavi supovi, kanje... ?

Da li prosečan čoveku Srbiji zna da navede jednu jedinu ugroženu životinjsku ili biljnu vrstu? Da li je tog čoveka uopšte briga za to. Ovo nije pitanje, ovo je odgovor da nije. Napisao sam ekološki post na blogu, i čitalac je napisao komentar: "Uh, baš sam se potresao". Kako neko tako nešto može i da pomisli

Da li je čovek svestan da nestanak nekih vrsta mogu da izazovu jako veliki poremećaj. Kao primer može da se ume Kina. Mao Ce Tung je jednom izjavio da su vrapci štetni po domaću poljoprivredu i da jedu useve. Kinezi ko Kinezi su poslušali svog vođu. I BUKVALNO istrebili sve vrapce u Kini zato što jedu useve. I onda su shvatili šta ti vrapci jedu. I da ne jedu useve, nego insekte koji jedu te useve. A onda je taj isti vođa naredio masovni uvoz tih istih vrabaca. Jedna velika kobna greška.

Mi Srbi smo istrebili mnoge vrste. Vukova baš i nema tako mnogo kao što neki misle. Oni isto spadaju u ugrožene vrste u Evropi (verovali ili ne). Vratili smo, nekako, dabrove u Vojvodinu i prve reakcije ljudi koji su žive u blizini je da ih treba ponovo istrebiti, jer su štetočine. I vrabci su bili.

Da li znate da su Srbi ubijali orlove lešinare (konkretno bradane) jer su ih optuživali da ubijaju ovce. Čak negde postoji i verovavanje da odnose malu decu. Proglasili su ih za štetočine baš kao što su i vrabci bili. Danas ih više ne ubijaju zato, shvatili su da ti lešinari jedu mrtve životinje koje mogu biti izvor zaraze. Ali... ubijaju vukove i pse lutalice (to su psi koji su ti isti ljudi čuvali i onda oterali, pa proglasili štetočinama) jer im nanose štetu stoci. Nešto mi nije poznato da su ovce u izumiranju. Ali vukovi jesu. I da, ovde je zanimljivo kako ti dobri ljudi žele da ubiju vukove. Otrovima. Tako što ubiju neku svoju životinju i otruju je kreozanom ili strihninom. I čekaju da je pojede vuk koji nije lešinar i koji ne jede mrtve životinje nego samo one koje sam ulovi i ubije. Posledica: vuk sit, ljudi srećni, ovce na broju, orlovi mrtvi. Samo se oni hrane lešinama. I nastradaju ni krivi ni dužni, a više nisu štetočine, kao sto vrabci bili.

Ubijaju orlove, ubijaju sove, ma ubijaju sve što vide. Ubijaju prirodu. A niko se ne obazire na to. 

Sad cu izjavim nešto što će mnogi da jako loše prihvate i biću osuđen od nekih, ali briga me. Kad su oni poginuli oni iz Velikog brata, to je bila tema dana i nedelje svigde, svi su ih kao žalili, mada su ih već do sada zaboravili. A jedini koji su na gubitku zbog njihove smrti su: njihova porodica (izgubili su ljude koje vole) i Eemotion sa B92 (izgubili su profit). Kad budemo pobili sve orlove, sove, zmije i ostale životinje koje ne jedemo i od kojih ne pravimo bunde, na gubitku će da budu svi ljudi i taj gubitak će se osetiti i te kako. Baš kao što su Kinezi osetili gubitak vrabaca.

Da li će kod nekad da bude tema dana neka smrt koju smo mi ljudi izazvali u prirodi. Da li će nekad ljudi da pričaju o tome. Da li će neka ekološka katastrofa (sem ako ljudi ne stradaju odmah na početku) da izazove zgražavanje običnog čoveka. 

Da li se još negde može desiti da ministar (ona kapitalna seljačina kojoj ne želim da pominjem ime) zabrani rušenje protiv zakonito podignutih objekata u sred nacionalnog parka. Da li se još negde može desiti da javna ličnost (muzičar iz darkwood dub-a) na pitanje da li njihov koncert na Velikom Ratnom Ostrvu ugrožava ptice koje se tu gnezde, odgovori sa: "baš me briga, bitan  je provod za ljude". I Kinezi su to mislili pre nego što su istrebili sve vrabce.

 I ko je onda štetočina: čovek ili priroda

Prenosim u potpunosti jednu st ranicu sa sajta http://glasaj.net, mislim da se neće mnogo ljute na mene

Naša zemlja izgleda onako kako je mi kao njeni građani oblikujemo. Državno uređenje, politički sistem, raspored snaga u Skupštini, sastav Vlade i izbor predsednika Republike izraz je volje birača, građana Srbije. Svoju volju svi mi svakodnevno iskazujemo na razne načine: komunicirajući sa službenicima državnih organa, sa medijima, sa strankama i političarima, ili učestvujući u inicijativama nevladinog sektora. Na taj način mi svojim svakodnevnim postupcima oblikujemo javni život Srbije i, u zavisnosti od stepena našeg ličnog angažmana, utičemo na donošenje važnih odluka naših zvaničnika. Međutim, daleko najvažnija odluka koju možemo da donesemo je sam izbor tih zvaničnika.

Izbori predstavljaju prelomni trenutak javnog života svake zemlje pa i naše, trenutak čije posledice potom svako od nas oseća godinama. Koliko su naši politički predstavnici odgovorni za izgled Srbije i naših života, toliko smo mi odgovorni za to ko će da u naše ime kreira i sprovodi državnu politiku. Na izborima svako od nas donosi odluku o tome u kakvoj će zemlji da živi i kakav će život da vodi. Ukoliko propustimo da donesemo odluku, volja drugih ljudi će presuditi u naše ime, u tvoje i moje ime!

Prema zvaničnim procenama koje navodi Ministarstvo omladine i sporta, u desetogodišnjem periodu od 1990. do 2000. godine, preko 500.000 mahom mlađih i dobro obrazovanih građana napustilo je Srbiju. Ljudi su odlazili zato što nisu želeli da žive u zemlji kakva je tada bila Srbija, u zemlji u kojoj izbori nisu bili slobodni i u kojoj glas, pa čak ni vapaj, građana nije imao nikakvu vrednost. Samo jedni izbori na početku devedesetih godina XX veka odredili su sudbinu te čitave decenije. Ne smemo zaboraviti da loša vremena ne prolaze zauvek! Danas većina tih istih ljudi glasa i vrši izbor državnika koji će zastupati sve nas i upravljati našim resursima. Jedino što se od tada bitno promenilo je to što sada i ti imaš pravo glasa. Ne prepusti svoj glas drugome, odluči za sebe, jer  mi predsednika ne dobijamo – predsednika biramo.

Izbori nisu lutrija – izaberi svoju BUDUĆNOST!

 

čak       96,7 % zatvorenika glasa
čak       94,6 % penzionera glasa
samo           10,2 % mladih glasa

 

U belome svetu opasno je vruće.
U staklenoj čaši led se brzo topi.
Možda nikad neće doći nam svanuće,
ako Div umorne oči svoje sklopi...

Deluj, onda misli: moto od davnina.
Ova igra ne da potez da se vrati...
Odavno je vagon skliznuo iz šina.
Sat nam otkucava... Bojim se da će stati...

Gorke su suze koje nebo lije...
Kisele su kapi što žele greh sprati...
Naopaki stvor u sebi se krije,
dok celo planetarno živo biće pati...

Autor: Dejan Pejčić