Varya Kemi

Čujem ovih dana da su nekom jadnom Japancu ukrali biciklu u Beogradu. Što samo po sebi nije ni malo čudno, jer se bicikle stalno kradu. i sve bi bilo ok da mediji i ljudi nisu počeli da seru ko gugutke o toj krađi. O tome kako je to sramota, pa da treba da mu nađemo biciklu, pa da mu kupimo drugu. Pa da tako nešto nigde u svetu ne bi desilo, samo u Srbiji to može.

Ajde medije i razumem. Ionako su skoro svi najobičniji tabloidi i samo traže neku što gluplju priču koju će prodati ljudima. A ljudi se pale na gluposti ko hepo kockice, čak i twiteraši. Ali eto, twiteraši me najviše čude. Oduvek sam mislio da je među njima prosek IQ oko 550. Barem tako oni tvrde. I šta se onda desi među njima jadnima? 

Meni su ukrali biciklu. I još gomili ljudi koje znam. I da li je neko reagovao? Nope. Ni policija ni mediji, ni ljudi okolo.. ni twiteraši (naša intelektualna elita). Ali japančeva bicikla je ipak važna. Zato što je stranac. Zato što se saznalo da i ovde, u Srbiji, kradu bicikle.

WOW. U Srbiji se krade.. ma nemoj. Većinu boli dupe za bilo čiju imovinu i sad im odjednom žao. Kad vam prijatelju ukradu nešto, kažete: jebiga, desilo se. Kad Japancu ukradu nešto, odjednom svi imate savest i izigravate sudiju Dreda. I ljudi, i twiteraši, i čitaci medijskih sajtova, i mediji i policija...

Gde ste kad se nekom drugom ukrade bicikla? Da se sve ponašaju na isti način prema svakoj krađi, krađa bi bilo daleko manje. Ali ne... za tuđim treba žaliti a za svoje.. ma koga zabole za svoje najbliže.

Kao i uvek, poslovnično kasnim sa nekim stvarima. A nekad me zaista i mrzi da nešto uradim. Nekad samo nemam inspiraciju, kao što je pisanje postova na mom jadnom malom zapostavljenom blogu. Iskreno, nikad nisam voleo da pišem nesto, tj preciznije rečeno, ranije nisam nikad voleo da pišem.

Poeziju sam mrzeo, romane sam obožovao... ali nisam nikad ništa sam pokusao da napišem. Oduvek sam mislio da sam glup za to. Rođen kao totalni antitalenat. Sve dok jednom nisam napisao kratku sf priču na datu temu na ES-u. I, da naglasim, do zaključka da je priča bila dobra, nisam sam došao, rekli su mi ostali koji su je pročitali. Tad sam samo imao trenuti nalet inspiracije Bio sam čak i blago ushićen. Uradio sam nešto što nikad nisam znao

Kroz celu osnovnu školu i gimnaziju sam se provlačio sa jako lošim ocenam iz srpskog jezika. Moj najveći uspeh su bile trojke, i to verujem, poklonjene. U fazonu, šteta da imam keca ako već imam petice iz drugih predmeta. I to me je tokom godina jako ubijalo u pojam. Degradiralo me je. Govorilo mi je koliko pojma nemam, da sam nesposoban. Cela ta degradacija je kulminirala u gimnaziji, kad sam pitao nastavnicu srpskog zašto sam dobio keca na pismenom. Pitao sam je inace maltene plačnim tonom. Ona je pročitala dve rečenice mog sastava i proderala se na mane: "Jel sada shvataš zašto?" I gađala me je sa sveskom. Nikad nisam uspeo da izbrišem iz glave tu scenu. Čak je se i dan danas setim, kad god pomislim da nešto napišem. 

Cela ta frustracija sa pisanjem je dovela do toga, da svaki put kad nesto napišem, molim nekog druga da  mi kaže da li tekst imalo valja. I kad mi kaže da valja, ja mu kažem: "Što nisi iskren sa mnom, znam da ti se ne sviđa".  Uvek sam io gubitnik, i dan danas se tako osećam. I verovatno će taj gorki osećaj zauvek ostati. Umreće tek kad i ja umrem. 

Inače, nikad ali baš nikad, nijedan nastavnik nije čak ni pokušao da mi pomogne oko sastava. I da mi kaže šta to kod mene ne valja. Zašto ja ne umem da sastavim dve lepe rečenice. Ja znam da ne može svako da bude pisac, ali isto tako znam da je apsolutno svako sposoban da napiše makar jedno obično pismo. Tj grešim, svako bi mogao da bude sposoban da napiše jedno pismo bi ga neko naučio. Mene nije niko. Meni niko nije ni želeo da pomogne, a kamoli da je pokušao.

Pre možda godinu dan sam slučajno dobio inpiraciju za jednu pesmu. Imao sam veoma dobru inspiraciju, i napisao sam je za 10minuta. Zove se Jedno malo tužno kuče.  Bio sam inače jako tužan. Dok sam pisao, reči su same dolazile. Ja ne znam da pišem po pravilu, ne znam da koristim rime, i ostale književne fore i fazone. Samo sam napisao ono što mi je u tom momentu palo na pamet. Bez imalo ulepšavanja. Shvatio sam da mi je pisanje pesama stvar koja me olakšava i smiruje. Kad sam jako besan, smiruje me kick box ili Soko Combat. Ali kad sam jako tužan i depresivan, nasilje ne pomaže. Imao sam potrebu da na drugaji način iskažem svoja osećanja. Poezija, ali jako tužna poezija, se tu savršeno uklopila. 

I tako. Ne znam šta da kažem za kraj. Ako vas neki smislen kraj zanima, smislite ga sami.  Ja volim da ljudi sami izvlače zaključke. Na taj način se dosta sazna o njima samima. 

Ako vam se svidi neka moja pesmica, dajte mi neku lepu reč. To je nešto što mi jako nedostaje. 

Ah, naši vrli dobri političari

Da li ste se ikad zapitali od koliko delova je sastavljen automobil... Koliko truda je utrošeno da se sastavi jedan.  Mada, mene ponekad mnogo više oduševe autori ovakvih videa. Definitivno vredi pogledati:)

Pre neko veče moj Nacionalni servis mi je putem Dnevnika rekao da sad kroz prozor mogu da vidim osvetljen toranj na Avali... ja evo vec nekoliko dana gledam i nikako da ga vidim... pa sam hteo da pitam, jel treba da gledam prema Jastrebac il prema Vinik?

Neupućeni Nišlija

Da ne ih pisao i prepisivao, samo ću da prenesem tekst koji sam nasao ovoj na Facebook grupi. Znam, da ovo neće ništa promeniti, ali će makar neko pročitati. I nadam se da će makar jedna osoba da se zapita: "zašto? "

Dakle, mi smatramo da Medijana ima daleko veci naucni (dalje: kulturni, obrazovni, turisticki...) znacaj od Avalskog Tornja. Prostim uvidom u istorijat dva lokaliteta, cak i uz pomoc wikipedije, mozemo da se slozimo oko toga. Posebno ako znamo da u doba optickog kabla i doba koje ce nam doneti nano tehnologije, sama namena Avalskog Tornja postaje problematicna.
Istini za volju, traumaticna tacka ovog "slucaja" ima jako puno veze sa politikom. Naime, do besmisla je nejasno zasto bi iko investirao novac u toranj cija upotrebna vrednost gotovo da i ne postoji? Odgovor mozda treba traziti u cinjenici da se toranj nalazi u Beogradu, i da su motivi, sasvim verovatno lokal patriotski. Drugim recima, lokalni beogradski projekat dobija punu drzavnu podrsku, politicku, medijsku i na kraju finansijsku. Lokalni beogradski projekat (motivisan ocigledno jedino osecanjima Beogradjana) tako postaje drzavni.
Sa druge strane, lokalitet Medijana, nesumnjivo znacajniji sa mnogo aspekata, gotovo da je teskom mukom uvrsten u master plan Put Rimskih Careva, a novac za istrazivanja na istom lokalitetu nikada nije odobren, pa ni poslednjim NIP-om. Da stvar bude jos cudnija, cak ni cinjenica da je 2013. godina jubilej Milanskog Edikta, i da je Nis kao rodni grad Konstantina Velikog nameran da ovaj jubilej proslavi, nije dovoljna za ozbiljno sagledavaje lokaliteta od strane drzave Srbije.
Ideja ove grupe je da skrene paznju svih u Srbiji na los tretman "provincije" u odnosu na prestonicu. Ovde ne govorim samo o projektima koji nikada nece biti realizovani (nije velika mudrost da Opstine i Gradovi u Srbiji ne raspolazu sredstvima kojima bi mogli finansirati projekte poput Justinijana Prima, Mediana, Djavolja Varos itd.) vec i o nejednakim sansama gradjana provincije u odnosu na gradjane Beograda (ovo dovodi do iseljavanja mladih ljudi iz provincije u Beograd).
Nasa grupa je otvorena za razmenu misljenja o ovoj temi i ona nije usmerena protiv bilo koga, ona je okrenuta protiv jedne (samo Srbiji normalne) prakse favorizovanja Beograda i beogradskog u odnosu na Srbiju i srpsko.

Bejah u Boru skoro, na BlogOpen, 4. i 5. oktobra. Bilo mi je lepo i zanimljivo, ali... Na žalost, sve što je lepo ima kraj.

Organizatori su hteli da sprovedu jednu jako lepu i korisnu akciju, a to je prikupljanje donatora koštane srži. I, koliko sam video akcija je bila jako uspešna, i drago mi je zbog toga. A i pre nego što sam otisao za Bor, razmišljao sam da se i ja maksimalno založim oko toga, i da na BizBuzz-u podržim akciju. Imam 3 puta više gostiju, tako da bih se nadao 3 puta većem uspehu.Možda bi baš zahvaljući toj mojoj akciji neko nekad bio spašen. Možda, nikad se ne zna. 

I onda sam  otvorio njihovu promo knjižicu i šlogirao se. Zabranjeno je muškarcima koji su homoseksualci da budu donatori. I to direktno, tako je napisano. 

Pre 2 godine se isto tako desio  ovakav skandal, kad su u centru Beograda odbili grupu lezbejki da daju krv. Klasična diskriminacija, i to na osnovu čistih predrasuda. 

I homosexualci su ljudi, i ne treba da diskriminišemo nekoga samo zato što se razlikuje od nas. I ne znam kad će ova država i narod da shvati da ne postoji rizična seksualna grupa nego rizično seksualno ponašanje.

Mnogi heteroseksualci smatraju da su pošteđeni AIDS-a, sifilisa, hepatitiusa i ostalog samo zato što su streight. Jer postoji predrasuda da samo homoseksualci oboljevaju od toga. I kad ih strefi, onda bude kasno. I mnogi i ne znaju, da su heteroseksualci najrizičnija seksualna grupa, baš zbog tog "osećaja sigurnosti".

 I gde je granica diskriminacije, šta ih sprečava da polako u rizične grupe stave ljude koji slušaju metal (još jedna predrasuda: svi metalci se drogiraju), DJ žurke (svi uzimaju ekstazi) ...

       "Re-gaining Unconsciousness" je pesma punk benda NOFX

Prvo su sklonili dilere –

bezbedna deca, sigurne ulice.

Zatim su sklonili prostitutke –

da se oženjeni drže svojih kuća.

Zatim su oterali prosjake,

zatim su pretukli i prebili pedere,

odbili azilante,

nahranili nas sumnjama i strahovima.

Nismo se pobunili,

nismo reagovali.

Čudno: nije preostao baš niko da primeti

kada su došli po nas.

 Na žalost, ne znam šta više da kažem, ostao sam bez reči, samo zgranut

Gledam ceo dan vesti i kao udarna vest je bilo da je neko uništio kola fudbalerima Crvene Zvezde.  I prosto mi jako jako žao i pozivam sve ljude dobre volje da zajedno osnujemo fond za pomoć jadnim fudbalerima.

Kad ih pogledamo onako tužne, prosto mi se zaplače

Na žalost, danas sam dobio vest da je E-magazin ugašen. Voleo sam taj časopis, uvek je imalo nesto zanimljivo da se procita. A samo što ih je kupio Color Press Group...

Šteta, baš šteta

.... a vi kao svaki Srbin ili Srpkinja volite da pricate o politici.

Ako je samo jedan od ponudjenih odgovora potvrdan:

a) Radikali su fasisti

b) Tadic je izdajnik

c) Kostunica je mlohav

d) Ceda je narkoman

e) Kosovo je srce Srbije

...onda svratite do naseg foruma :) www.politeja.com

Prenosim u potpunosti jednu st ranicu sa sajta http://glasaj.net, mislim da se neće mnogo ljute na mene

Naša zemlja izgleda onako kako je mi kao njeni građani oblikujemo. Državno uređenje, politički sistem, raspored snaga u Skupštini, sastav Vlade i izbor predsednika Republike izraz je volje birača, građana Srbije. Svoju volju svi mi svakodnevno iskazujemo na razne načine: komunicirajući sa službenicima državnih organa, sa medijima, sa strankama i političarima, ili učestvujući u inicijativama nevladinog sektora. Na taj način mi svojim svakodnevnim postupcima oblikujemo javni život Srbije i, u zavisnosti od stepena našeg ličnog angažmana, utičemo na donošenje važnih odluka naših zvaničnika. Međutim, daleko najvažnija odluka koju možemo da donesemo je sam izbor tih zvaničnika.

Izbori predstavljaju prelomni trenutak javnog života svake zemlje pa i naše, trenutak čije posledice potom svako od nas oseća godinama. Koliko su naši politički predstavnici odgovorni za izgled Srbije i naših života, toliko smo mi odgovorni za to ko će da u naše ime kreira i sprovodi državnu politiku. Na izborima svako od nas donosi odluku o tome u kakvoj će zemlji da živi i kakav će život da vodi. Ukoliko propustimo da donesemo odluku, volja drugih ljudi će presuditi u naše ime, u tvoje i moje ime!

Prema zvaničnim procenama koje navodi Ministarstvo omladine i sporta, u desetogodišnjem periodu od 1990. do 2000. godine, preko 500.000 mahom mlađih i dobro obrazovanih građana napustilo je Srbiju. Ljudi su odlazili zato što nisu želeli da žive u zemlji kakva je tada bila Srbija, u zemlji u kojoj izbori nisu bili slobodni i u kojoj glas, pa čak ni vapaj, građana nije imao nikakvu vrednost. Samo jedni izbori na početku devedesetih godina XX veka odredili su sudbinu te čitave decenije. Ne smemo zaboraviti da loša vremena ne prolaze zauvek! Danas većina tih istih ljudi glasa i vrši izbor državnika koji će zastupati sve nas i upravljati našim resursima. Jedino što se od tada bitno promenilo je to što sada i ti imaš pravo glasa. Ne prepusti svoj glas drugome, odluči za sebe, jer  mi predsednika ne dobijamo – predsednika biramo.

Izbori nisu lutrija – izaberi svoju BUDUĆNOST!

čak       96,7 % zatvorenika glasa
čak       94,6 % penzionera glasa
samo           10,2 % mladih glasa

Posto odlicno znam kolko je tesko naci radnike, u vreme opste nemastine, rekoh da pokušam da pomognem čoveku da nađe nekog. Možda mu baš ovaj moj post pošalje jednog novog programera:

Čisto da napomenem, poslodavac je jako cenjen u domaćoj veb industriji, i potencijalnim kandidatima mogu da kažem da je ovo odlična prilika. Ispod ide originalni tekst oglasa.

Potreban mi je jedan PHP / MySQL / Smarty developer za rad na neodređeno vreme u web development firmi.

- Obavezno PHP i MySQL znanje
- Obavezno (X)HTML, CSS da može samostalno da napravi source strane
- Poželjno Smarty, Javascript
- Radno vreme od 10 do 17+1 h (+1 po potrebi)
- Stalno zaposlenje na neodređeno vreme
- Radno mesto: Novi Beograd, TC Kula, Nehruova 51A
- Potrebno radno iskustvo bilo u firmi ili freelance
- Probni rad 2 meseca ili manje ako se pokaže dovoljno kvalitetan
- Plata 50.000 dinara, za vreme probnog rada 20.000 dinara
- Samo osobe bez stalnog zaposlenja u drugim firmama.
- Samo osobe koje su spremne da modifikuju svoje radne navike i prilagode se radu u timu.

Konkurs je otvoren do ponedeljka 19. marta 2007. godine

Javiti se na bluesman (at) utp-code.com, poslati CV

Našao sam jako zanimljiv pogled na dominaciju svima nam korisnog googleta.

To google or not to google?
That is the question of eternal privacy.

Sam pogled, naravno nije nov, čuo sam ga hiljade puta, samo mi se svideo sajt i sam video koji tamo ima. A sada da vam otkrijem tajnu gde je to i šta je to: Master Plan.. I lepo odete na Watch (u top meniju) i izaberete Large/Medium/Small. 
Naravno ko  želi može ovo da posmatra samo kao još jednu od mnogobrojnih teorija zavere, ali ostaje činjenica da google želi da uđe u svaki aspekt našeg života: mail, rss & news agregatori, google video & yutube, da kod njega držimo naše privatne slike... Plus tu i tamo donira neko genetsko istraživanje. Jako veselo. 

A sada, posle ovog ultra kratkog članka, zapitajte se i vi. Da li uopšte želite da koristite internet . Neko će reći da su naši preci živeli hiljadama godina bez interneta, ali ono što mogu da vam kažem je, da su naši preci zato i nestali: nije bilo interneta i dragog nam googleta. Ili sam negde pogrešio. Hmmmmm

Tolko od mene u ovom naletu kratkotrajne inspiracije 

Ovo je čisto uvodni članak. Još uvek se razmišljam o konkretim temama na mom blogu, ali će najverovatnije to da bude neki mix o ekologiji kao i razvoju CMS-ova i hosting servisa. Mada, sve u svoje vreme. Ko zna sta nam budućnost donosi.