Varya Kemi

17 Okt, 2010

Moja pisanija i druge teme

Generalna — Autor flylord @ 20:42

Kao i uvek, poslovnično kasnim sa nekim stvarima. A nekad me zaista i mrzi da nešto uradim. Nekad samo nemam inspiraciju, kao što je pisanje postova na mom jadnom malom zapostavljenom blogu. Iskreno, nikad nisam voleo da pišem nesto, tj preciznije rečeno, ranije nisam nikad voleo da pišem.

Poeziju sam mrzeo, romane sam obožovao... ali nisam nikad ništa sam pokusao da napišem. Oduvek sam mislio da sam glup za to. Rođen kao totalni antitalenat. Sve dok jednom nisam napisao kratku sf priču na datu temu na ES-u. I, da naglasim, do zaključka da je priča bila dobra, nisam sam došao, rekli su mi ostali koji su je pročitali. Tad sam samo imao trenuti nalet inspiracije Bio sam čak i blago ushićen. Uradio sam nešto što nikad nisam znao

Kroz celu osnovnu školu i gimnaziju sam se provlačio sa jako lošim ocenam iz srpskog jezika. Moj najveći uspeh su bile trojke, i to verujem, poklonjene. U fazonu, šteta da imam keca ako već imam petice iz drugih predmeta. I to me je tokom godina jako ubijalo u pojam. Degradiralo me je. Govorilo mi je koliko pojma nemam, da sam nesposoban. Cela ta degradacija je kulminirala u gimnaziji, kad sam pitao nastavnicu srpskog zašto sam dobio keca na pismenom. Pitao sam je inace maltene plačnim tonom. Ona je pročitala dve rečenice mog sastava i proderala se na mane: "Jel sada shvataš zašto?" I gađala me je sa sveskom. Nikad nisam uspeo da izbrišem iz glave tu scenu. Čak je se i dan danas setim, kad god pomislim da nešto napišem. 

Cela ta frustracija sa pisanjem je dovela do toga, da svaki put kad nesto napišem, molim nekog druga da  mi kaže da li tekst imalo valja. I kad mi kaže da valja, ja mu kažem: "Što nisi iskren sa mnom, znam da ti se ne sviđa".  Uvek sam io gubitnik, i dan danas se tako osećam. I verovatno će taj gorki osećaj zauvek ostati. Umreće tek kad i ja umrem. 

Inače, nikad ali baš nikad, nijedan nastavnik nije čak ni pokušao da mi pomogne oko sastava. I da mi kaže šta to kod mene ne valja. Zašto ja ne umem da sastavim dve lepe rečenice. Ja znam da ne može svako da bude pisac, ali isto tako znam da je apsolutno svako sposoban da napiše makar jedno obično pismo. Tj grešim, svako bi mogao da bude sposoban da napiše jedno pismo bi ga neko naučio. Mene nije niko. Meni niko nije ni želeo da pomogne, a kamoli da je pokušao.

Pre možda godinu dan sam slučajno dobio inpiraciju za jednu pesmu. Imao sam veoma dobru inspiraciju, i napisao sam je za 10minuta. Zove se Jedno malo tužno kuče.  Bio sam inače jako tužan. Dok sam pisao, reči su same dolazile. Ja ne znam da pišem po pravilu, ne znam da koristim rime, i ostale književne fore i fazone. Samo sam napisao ono što mi je u tom momentu palo na pamet. Bez imalo ulepšavanja. Shvatio sam da mi je pisanje pesama stvar koja me olakšava i smiruje. Kad sam jako besan, smiruje me kick box ili Soko Combat. Ali kad sam jako tužan i depresivan, nasilje ne pomaže. Imao sam potrebu da na drugaji način iskažem svoja osećanja. Poezija, ali jako tužna poezija, se tu savršeno uklopila. 

I tako. Ne znam šta da kažem za kraj. Ako vas neki smislen kraj zanima, smislite ga sami.  Ja volim da ljudi sami izvlače zaključke. Na taj način se dosta sazna o njima samima. 

Ako vam se svidi neka moja pesmica, dajte mi neku lepu reč. To je nešto što mi jako nedostaje. 

 


Komentari

  1. Mene je nerviralo što su mi davali petice i za skroz bezvezni pismeni sastav koji bih smandrljao deset minuta pre kraja časa. Jer su mi, na prvom i drugom, valjda, pismenom zadatku odbrojali tu ocenu na kraju teksta i posle samo prepisivali.

    Ljudi su lenji da promene mišljenje, radije će da vide ono što uopšte ne postoji ili da previde ono što se odnekud pojavilo, samo da ne moraju da misle ispočetka.

    Naterao si me da se setim kako me je ta nezainteresovanost, jer šta je prepisivanje dobrih ili loših ili srednjih ocena, nego obična nezainteresovanost, užasno nervirala i kako će me nervirati i dalje.

    A ovaj tekst, ovo je dobra kratka proza. Baš to.

    Autor Dragan Radović — 17 Okt 2010, 21:06

  2. Eto, i sam pominješ da si pisao ove stvari kad si imao inspiraciju.
    Smatram da poenta i jeste da se ti izraziš i preneseš poruku drugima, i da je jedino bitno da li su oni poruku na pravi način shvatili. Kog interesuje materija, taj neće mnogo voditi računa o oceni koju bi tvoj rad dobio kod nekog profesora. To što tvoj rad nije u skladu sa stilovima svetski poznatih pisaca - ako ti nije cilj da jednog dana tvoji radovi budu u čitankama i lektiri, onda te baš briga :)
    Inače, i meni su profesori srpskog poklanjali trojku, a razredno veće popravljalo na peticu da bih bio vukovac :)

    Autor Deki — 17 Okt 2010, 21:14

  3. Pa valjda mi, sa njihove strane. makar bilo posteno da i priznaju da su nezainteresovani.
    Ne smem ni da pomislim, koliko napretka bi bilo kad bi neko non stop motivisao decu

    Autor flylord — 17 Okt 2010, 21:20

  4. Meni se baš dopada kako pišeš, ne znam zašto misliš da ti išta po tom pitanju fali? I još više mi se dopada kako rezonuješ. Istupiti javno sa onim u čemu misliš da si loš je velika hrabrost.. svaka čast.

    Pozdrav

    Autor Vesna — 05 Nov 2010, 22:49

  5. Ja sam tek juce otkrio tvoj blog i krenuo redom da citam.Sjajno pisanje, sjajne price.Samo tako nastavi, a jednog dana, to sam siguran, osvanuce i tvoja knjiga u izlozima knjizara.Samo ne odustaj!!!

    Autor leopard — 07 Nov 2010, 11:31

  6. Vesna i Leopard: hvala na podrsci. Nekad je samo to dovoljno da bi covek mogao da ide dalje :)

    Autor flylord — 07 Nov 2010, 14:23


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs