Varya Kemi

Sitnice koje sam ja kao laik primetio kod roditelja u njihovim odnosima prema deci, kao i kod maloletnih klinaca

- Decu do 3-4 godine guraju u kolicima, da se deca ne zamaraju. Izgovor koji najčešće čujem je ako se dete umori, onda neko od roditelja mora da ga nosi. Ovo je postalo masovno ponašanje u proteklih 15ak godina. 

- Deci ne daju da trče da ne bi pala. Blah, naravno da će da padaju ako im neko brani da trče, jer nikad ne nauče da trče :O. I što je najgore, neki roditelji kažnjavaju decu ako padnu. :O

- Deci ne daju da se znoje. Razlog: ako se oznoje mogu da se razbole. Zanimljivo je koliko roditelji brane deci fizičke aktivnosti.

- Sve veći broj dece ima spuštena stopala, pronaciju konkretno. 

- Sve veći broj dečaka, pogotovo, jednostavno ne ume da hoda. Dok hoda nekako čudno baca noge :O

- Povećanu gojaznost mislim da su manje više svi primetili. Gojaznost nema samo jedan uzrok. Ali ne bih sada o tome

-  Jednom davno, jedan ortak je radio u igraonici, i ja svratio malo da ga vidim tamo na poslu. I baš tad se pojavio klinac od max 12god, i pružio 500rsd i rekao, majka mi rekla da budem ovde dok se ona ne vrati. Igraonica, klinac će da sedi u lošem položaju jedno 5-6 sati, u polumraku, u prostoriji punoj duvanskoj dima. Kolko predivno mesto za čuvanje dece

- Upoznao sam jako mnogo klinaca koji su mi jako podrugljivo rekli da sam "isuviše pametan". Zar to nije predivno, deca su vaspitana da ih bude sramota da znaju nešto, i da je biti glup u stvari biti cool

- Deca isuviše prate modu. Bukvalno ih gledam kako se smrzavaju zimi, samo da bi bili lepi. Idu u patikama po snegu :O? I roditeljima je to ok:O?

- Roditelji, za ruku vode decu koja imaju 10-14 god. I dečake i devojčice. I sve češće vidim i dečake kako vode za ruku :O

- Roditelji vode decu u školu koja se nalazi na max 10 do 20min od kuće. Razlozi su uglavnom, da im se nešto ne desi. Ja znam da se deci svašta dešava, ali u jako mnogo slučajeva im se desi nesreća jer paze gde su im roditelji da ih ovi ne bi kaznili, a ne paze na to šta rade... i eto nesreće koja čeka da joj se desi vreme. I da odmah kažem, da i deca stradaju, i da i deci se dešavaju nesreće. Ali sprečavanjem dece da trče, hodaju, idu sama u školu, penju se na drvo, samo se povećava verovatnoća da dete danas sutra nastrada jer je nesposobni retard.

- Mnogo  roditelja neće da ide nigde, ili neće da vodi decu sa sobom, jer su deca mala. Odličan izgovor. Ja bio u Austriji, na motocross takmičenju i video sam očeve kako nose decu od godinu dana da gledaju trke motora. Njima nije palo na pamet da su im deca mala. Ili su možda Nemci jako loši kao roditelji, a? How yes no

- Decu od par godina navikavaju na alkohol. I posle se čude što im deca malo više piju. Inače, lično sam gledao kad otac daje sinu od nekoliko godina pivo, i to ne gutljaj, nego ono.. da pije, jer je pivo cool. I cool je biti pijan... i cool je ubiti nekog dok voziš u pijanom stanju.

- Još zanimljivije mi je da roditelji po svaku cenu brane deci da duvaju, ali im je ok da se leše od alkohola. 

- Priča koju čuo. Klinac je trenirao kickbox, i roditelji ga posle kratkog vremena nateraju da prestane sa treninzima. Nisu hteli da njihovo dete bude povređeno. Isto tako nisu hteli da se njihovo dete muči i pešice ide po gradu i kupili su mu motor, tj skuter. Mali je skuterom otišao direktno u mrtvački kovčeg koji su ti isti roditelji posle kupili. Put do pakla je skoro uvek popločan dobrim namerama

- Primetio sam da sve manje dece zna da trči. Verovali ili ne... ali ne znaju da rade nešto što je urođeno... instiktivno :O. Mislim, jedva da znaju i da hodaju, ali dobro. 

- Od malena roditelji navikavaju decu na đubre koje se prodaje u Meku i pekarama. Prave rođendane svojoj deci u Meku :O. Kad god vidim da neko odvede dete u Mek da jede, ja se setim onog crnjaka: Koja je razlika između pedijatra i pedofila? Pa pedofil zaista voli decu. O da, pedofil ih voli, a pedijatar, uglavnom, zaista pomogne kad im nešto fali. U ovom slučaju, mek je ovaj pedofil. Btw, malo ko zna da je Mek jedan od najvećih svetskih distributera igračaka :).

I tako, opet se raspisah. Treba imati meru :)

Da li je moguće definisati dobro i zlo? I kako? Dobro je kad činiš dobro, a zlo je kad činiš zlo :)? Da li je moguće vaspostaviti neki univerzalni stava prema dobru i zlu koji će da važi na celoj planeti, među svim ljudima, religijama, društvima, zajednicama?

Da li su dobro i zlo postojali pre pojave svesnog čoveka na planeti? Da li su dobro i zlo, postojali pre nego što je svesni čovek počeo da razmišlja o tome šta je dobro a šta zlo?

Da li Arapi znaju šta je dobro/zlo? A Bušmani? A ortodoxni jevreji? Indijci? Kinezi?

Da li je zlo samo ono što je kažnjivo zakonom? Da li abortus spada u dobro ili zlo? A eutanazija? Da li su stari Spartanci bili zli?

Nego evo, jedan zanimljiv primer

- Kamenovan do smrti jedan par, jer nisu bili venčani. Evo ga i link. 

Da li ovo može da se uzme kao nešto što je loše? Ljudi što su ih kamenovali to nisu uradili jer su sami smislili da muškarac i žena ne smeju da žive zajedno ako nisu venčani. Kamenovali su ih jer su počinili strašno veliki greh, koji se kažnjava smrću. I to im je rekao bog lično. Oni su apsolutno ubeđeni da su ubijanjem ovog para učinili veliko dobro za svoj narod i državu.

Naravno, biće gomila onih koji će da kažu da Tuarezi (naziv naroda kome pripadaju ovde pomenuti Islamisti u Maliju) žive u zabludi... bla bla bla... Ali ja i ne pišem o tome da li su oni uradili nešto što je dobro ili zlo, i da li su zabludela deca, nego samo kako to izgleda sa njihove perspektive i kakva je njihova percepcija dobra i zla.

Ovo je dosta zanimljiv primer jer nije ograničen na mali broj ljudi, npr 1 ili 10 ili 100. Jer da je u pitanju mali broj ljudi,  mogli bi smo da kažemo da su lakoverni, da ih je neki manijak ubedio, isprao mozgove (npr neka sektica i tako to). Kad je jedna osoba u pitanju, uvek može se kaže da je poludela. Šizofrenija, čuje glasove, neko joj naređuje svašta nešto.  Ali, ovde se radi o miliončetu ljudi. Prava sitnica. I oni imaju svoj moralni kodeks, moralne zakone. Oni imaju svoj pogled na dobro i zlo. A kao što je slučaj i sa većinom ostalih ljudi, i Tuarezima je potrebno da im neko da moralne zakone, i samim tim shvatanje dobra i zla, po kojima će da žive. I dao im je, Islam.

Mi u Srbiji živimo po drugačijim pravilima. Imamo drugačiji set moralnih principa, koji opet zavise od zajednice do zajednice.  Čak i kod nas. Jedino što su moralni zakoni i shvatanje dobra i zla, dosta ograničeni zakonom koji postoji u državi.

Jedan od najdrastičnijih primera, u Srbiji, o različitom shvatanju dobra i zla (a da nije nešto u vezi nacije) je homosexualnost. Jedni ga smatraju iskonskim zlom koje uništava decu, a drugi ga smatraju nečim potpuno normalnim. Opet, nije mi cilj da kažem ko je u pravu, hoću da kažem da su obe grupe potpuno ubeđene da su u pravu. Naravno, obe grupacije imaju svoje argumente i nema šanse da popuste. I obe grupe tvrde da ona druga grupa greši. Vremenom će prevladati jedno mišljenje, i biće prihvaćeno od strane većine (preko 50%) društva i onda će ta većina da koristi to kao svoj argument: većina ljudi misli tako.

Ova dva primera se, naizgled, mogu veoma lako svrstati u loše stvari ako bi se koristilo zlatno pravilo: Ne čini drugome ono što ne želiš drugi tebi da čini. Međutim, ovi što mrze pedere i kažu da ih mrze baš zato što se dotični (homosexualci) ne rukovode zlatnim pravilom. Homosexualnost je greh (po njima) i ako već (homosexualci) sami sebi čine zlo, ne treba da ga čine drugima. A (ovi što mrze pedere) veruju u kaznu (da budem iskren, mislim da jedno 90% ljudi veruje da treba kažnjavati one koji zgreše na neki način, naravno, u zavisnosti od greške). 

I evo, bez ikakvih problema sam jedno od najstarijih moralnih pravila, za koje se zalažu čak i protivnici religija, obrnuo i prilagodio konkretnoj potrebi :). 

Blah, opet sam skontao da ću teško objasniti bilo šta u nekom kratkom tekstu. Mada sa druge strane, koliko god objašnjavao i koliko god argumenata dao, ljudi koji drugačije misle neće se slože, pa taman da sam i u pravu. 

Ali generalno, hteo sam samo da kažem jednu malu stvar. Ne postoji dobro i zlo, postoji samo naša percepcija dobra i zla. Ili naša lična ili, što je mnogo češće, percepcija naše okoline i društva. Ljudsko društvo se menja, evoluira, u nekom smeru. Teško je reći da li je dobar ili loš, jer to niko ne može da kaže sa ove vremenske pespektive, potrebno je da prođe neko vreme, da dođe do sledeće promene da možemo da upoređujemo. A što je najgore, da bi znali da li je nešto dobro moramo da imamo neki loš ekvivalent. Jer dobro/zlo/loše su samo poređenja u odnosu na neki drugi referentni sistem. 

Imam tako mnogo misli u vezi ove teme, a tako malo ljudi koji su spremni da dopuste postojanje stavova, ili čak i istina, koji se drastično razlikuju od njihovih. Ima tako mnogo ljudi koji razmišljaju linearno, i koji smatraju da ljudska svest treba da bude samo crno-bela.

Tolko od mene :). Mrzi me da više objašnjavam nešto što ionako maltne svi apriori odbacuju. Kao što su, kroz vreme, odbacivali mnogo toga što je razbijalo njihovo ustaljeno razmišljanje.

Postoji samo diskriminacija. Iako neki ljudi pokušavaju da kažu da postoji i pozitivna diskriminacija to je jednostavno samo laž. Diskriminacija je diskriminacija, i uvek je loša.

Ono što je zanimljivo, ti isti ljudi koji kažu da je pozitivna diskrimanacija nešto dobro, ne priznaju da postoje i pozitivne batine, tj vaspitne batine. Kad nekog, npr dete, vaspitno udarite po dupetu. Ali im je savršeno ok, da oni to isto dete kasnije veoma diskriminišu pod parolom pozitivne diskriminacije, humanizma i brige za razni oblik manjina.

Koliko god se neko trudio, ali zaista trudio, diskriminacija će opstati. Jednim delom zbog negativne diskriminacije, a drugim delom zbog pozitivne. O daaaa, i ta pozitivna je i te kako problem. Evo primer. Imao sam priliku da godinu dana pratim više klinaca iz niške srednje škole. Svi su bili u istom odeljenju i dosta različiti. Od teških nacionalista i šovinista (NE, TO NIJE FAŠIZAM) do relativno liberalnih klinaca kojima je u tom momentu bilo stalo samo do sexa. I imali su jednu Ciganku u odeljenju. Iz meni totalno nepoznatih razloga, dotična je bila dosta loš đak i nije me ni zanimalo što je tako. Iskreno, nije moj problem. Međutim, nastavnicima je bilo zabranjeno da joj daju loše ocene. Klinci su to, naravno primećivali, i svi do jednog su bili besni ili nezadovoljni, zašto oni moraju da uče za bilo koju ocenu, a ona samim tim što dolazi u školu, dobija sve trojke. Vrlo bitno, i ovi liberalni su bili jako jako nezadovoljni i shvatali su da je to zato što je ona ciganka. Ali jebiga, ljubomora, nezadovoljstvo, i sve ostalo, su ljudske osobine, i teško je klincu od 17 ili 18 godina objasniti bilo šta. Sve što je postignuto sa ovom diskriminacijom, je još veća mržnja onih koji su mrzeli, i pojava mržnje kod onih koji nisu mrzeli, do tada. 

I šta je na kraju postignuto :)? Meni liči na kontraefekat :), ali šta da se radi. A još gore je ako, onako usput, nekom ko je loš stalno šalješ poruke da je dobar, a apsolutno se nimalo ne trudiš da dotični zaista bude dobar i da se poboljša. U ovom slučaju, mlada Ciganka je i dalje bila jako loša, a pojavili se novi koji su imali negativne emocije prema ciganima. Efekat boli glava.

Diskriminacija inače postoji dok god izdvajamo neku skupinu ljudi. Tip: žene, gejeve, Vlahe, Cigane, Mađare. I ne mogu da pohvatam ko ih više odvaja od ostalih, tj većine. Da li oni koji ih mrze ili oni drugi, koji su identični, i koji se bore protiv diskriminacije. Ti drugi toliko insistiraju da ovi moraju da budu manjina, da ih namerno sami odvajaju na sve moguće načine samo da bi ostali kao manjina. I insistiraju na tome da oni moraju na sve moguće načine, čak i zakonom, biti odvojeni, ali da moraju da budu fizički sa većinom. 

A što recimo za promenu ne bi bili svi ljudi? Ako kažemo da su oni Vlasi, biće Vlasi, i uvek će se nađe neko ko ih neće voli iz ko zna kog razloga. Ako kažemo da su ljudi, i ništa više, ne postoji razlog za diskriminaciju. A za svaki slučaj,  treba napraviti zakone koji brutalno sankcionišu svaki oblik diskriminacije. 

Još jedan primer koji je možda mnogo bolji. Ako nas ne bi zanimalo ko je koje sexualne orijentacije, i ako bi na sex posmatrali kao na nešto normalno, a ne da radikalizujemo to što je neko gej/lezbejka ili šta već. Ako prestanemo da nabijamo na nos svima oko sebe, da je neko gej ili hetero. Tj ako nam bude totalno svejedno šta je neko. Tek tad će diskriminacija da nestane. A nabijanjem na nos da li je nešto prirodno ili nije, da li neko treba da zakonom bude priznat kao poseban ili ne... kreiranjem uslova za zakonsku diskriminaciju većine da bi ko zna ko iz te manine bio srećan (ali opet samo jedan mali deo, a ne cela manjina), samo se prave sve gore i gore stvari. 

Evo posmatram i celu famu oko žena. Da se sankciniše, što brutalnije, svaka diskriminacija, i da jednostavno puštamo da svako radi ono što treba i što zna da radi, a to se reguliše kaznama, ne bi bilo potrebe za zakonima koji govore da mora da bude 50% žena ovde, 30% onde, 70% ovde... Jer zakoni će ostati, šta će se desi jednog dana kad ne bude bilo potrebe za tim zakonom, da li zaista mislite da će žene dozvoliti da se oni promene :). 

Jednostavno, ako nema kvalitetna žena za neki posao, a ima muškarac, primi muškarca. Ne treba na silu uguravati bilo koga. Isto važi i obrnuto. Poslanike treba birati po kvalitetu a ne po polu. I retardirano je nekog ugurati samo eto da bi rekli, e imamo i tu manjinu. 

Dok god pričamo o manjinama, i dok imamo percepciju da tako nešto postoji, postojaće i diskriminacija.

Ali ono.. ko sam ja da govorim šta valja a šta ne valja. Na žalost nisam dobar govornik, loš sam u debatama i jako često ne umem da objasnim šta tačno hoću da kažem i onda i izbegavam da bilo kome objašnjavam. Ko me shvati, shvatio je, ko me ne shvati, nije me shvatio. I to je to.

p.s. u ovom postu sam samo hteo da kažem šta mislim, a ne da bilo koga ubeđujem u svoje stavove. Zaista me apsolutno ne zanima ubeđivanje bilo koga.  

Ima tu i tamo raznoraznih duša koje se hvale po twiteru koliko imaju twitova, koliko imaju followera, ali malo ko može da se pohvali da je duže na twiteru od mene :). I za sve to vreme ja sam skupljao znanje i iskustvo kako se koristi twiter. Realno, malo je ko i mogao da skupi više iskustva od mene, zar ne?

Trudiću se da budem što kraći, da napravim samo neki uvod, a ako nekog bude zanimalo nešto opširnije, možemo se lako dogovorimo. Cena je samo 100 po satu anganžmana, ali lako ćemo se dogovorimo o eventualno nekim popustima. 

Registraciju nema potrebe da objašnjavam. 

Imate nekoliko bitnih pojmova. Twitovanje, Retweet, Reply, DM i hash tag. Od svega ovoga, twitovanje je dosta kompleksno.

Pre svega, prvi korak je da veći broj followera. To može se nabavi na više načina. Maltene, više puta mesečno postoje razni VIP twitapovi. To su mali događaji gde se okupljaju twiteraši i ljudi. Obavezno idite tamo, morate imati dobar stav, upoznajte se sa svima i posle ih samo dodajte na svoj twiter. Iz kurtoazije, barem u početku, svi će oni i vas dodati, vremenom nabacićete par stotina komada. Od tog momenta, sve ide samo. Samo smislite neku dobru foru. Na primer neku dobru akciju gde se promoviše nasilje, uhh, ovaj gde se borite protiv nasilja ali samo neke marginalne grupe. Obavezno podržite svaku borbu protiv snega usred zime. I obavezno, ali obavezno, podržite svaku akciju, bez obzira koliko retardirana bila, koja pokušava da neki pojam postavi kao trending na globalnom twiteru. O tome i unucima možete da pričate.

Sve ovo će vam pomoćo da dobijete followera. Postoje i neke metode za obične smrtnike, koji uključuju pisanje što ne razumljivijim jezikom, ali to ipak nije za vas profesionalce

Retweet je kad uradite RT nekog twita. Reply, tako odgovarate nekom na twit upućen vama. ALI obavezno stavite TAČKU na početku twitra, jer tako se osiguravate da će veliki broj ljudi da vidi taj twit. Vrlo bitno, što više ljudi vidi twit, twit je uspešniji. Ako ste ga poslali u pogrešno vreme, slobodno ga ponovite, a možete i da ga obrišete pa ponovite više puta. Ako se neko bude žalio da spamujete, samo obrišite taj twit i napravite ga ludim. Čak i pali.

Sam način twitovanje se dosta razlikuje od slučaja do slučaja i zavidi od toga koje vam je zanimanje. Pogotovo ako ste manager za PR, HR, DRM ili možda SM. Kod agenata za socijalne mreže i digital brending key & digital marketing je priča mnogo kompleksnija, i ne mogu da je objasnim na blog postu. To je dosta teško štivo za savladavanje.

Ako pričamo o vremenu i mestu kad da twitujete, na primer, nikad nemojte da twitujete ako nemate internet ili uređaj koji može se zakači na internet. Što se tiče dobar kad to da pošaljete twit, hmmm.

Ako je mnogo važan pošaljite ga obavezno ujutru, popodne i uveče, i još par puta između. Obavezno u taj twit stavite ove pojmov: "Pls RT", "Molim RT", "#prvasmena", "#drugasmena", "#trecasmena". Što veći broj puta to twitneš više će ljudi videti. Ako ste neki tamo PR, ovo obavezno ponoviti više dana uzastopce. I po mogućstvu, cimajte ljude na DM da urade RT za vašu ljubav. Hm, stavite i neko srculence na kraju

Ali za sve ovo, jako je bitno da imate što uticajnije prijatelje koji imaju što više followera. I uvek im ponavljajte kako su vam oni odlični prijatelji, čak i kad ste ih samo jednom videli, svaki njihov vic uvek retwitujte i pazite i pamtite o čemu pričaju i kakvi su im stavovi. Ipak treba da imate slične stavove. Nikad ne ulazite u konflikt sa njima, ako iko ikad pomene bilo šta što na neki način može da liči na njega, obavezno ga zovite i napljujte tog što se usudio da nešto loše kaže. Uvek treba poštovati princip: "prvo pucaj pa pitaj ko je". I naravno po svaku cenu branite njihove stavove, ali javno. Na taj način sebi obezbeđujete po neki RT u presudnim momentima. A možda će vam i neku vašu akciju podržati.

To je to za sada. Nikad nije dobro pisati previše. Ljudi ne vole da čitaju romane, i zato kratko, koncizno i sažeto. Da svako može da vas razume, čak i futbaler

Na Fejsu su uglavnom idioti i ljudi niske inteligencije, a na twiteru samo naša intelektualna elita.

Da li je neko inteligentan ako je u sred zime potrebno da se pokrene akciju čišćenja snega, da bi on znao da treba da očisti sneg ispred svoje zgrade?

Da li je idiot neko, kome umire otac, i on sedi pored očeve samrtničke postelje u bolnici, i radi live twitovanje o umiranju oca... čak je i prvo twitnuo kad je  ovaj konačno odapeo, pa onda javio prijateljima/rodbini.

Da li iko normalan može da tabloid kao što je Kurir (da ne pominjem još neke) proglasi cool medijom koji nas informiše? Ovo za Kurir sam video samo na Twiteru, ali ne i na fejsu.

Toj istoj eliti, smeta što je leti toplo a što zimi pada sneg. Smeta im svaki oblik nacionalizma, ali samo kod svoje vrste, a kod one druge je to čak i preporučljivo.

Ah daaaa. Proletos je jedna twiterašica vrištala na poslodavce iz Srbije. Parafraziram nekoliko twitova: "srpski poslodavci su stoka, slovenački su odlični, baš kakvi treba da budu". Pre mesec dana je izjavila kako više nema nameru da ikad radi kod Slovenca :).

Extremno ružne ribe koje kukaju na muškarce da su odvratni i da su svi muškarci isti. Ma jeste.. how yes no. Nikad sex nisu imale i za to su im krivi muškarci, a frustracije prosto kipte iz njih. A ono što je zanimljivo, ljudi obožavaju da ih prate

PR stručnjak kome kad pomeneš pojam: "Poznati twiteraš iz Niša" odma pomisli na jednog... i smatra da u Nišu postoji samo jedan korisnik twitera. I naravno, kao PR mora da se duboko uvuče u dupeta, pa su joj svi poznati twiteraši jako dobri prijatelji.

 A šta se tim twiterašima sviđa? Osim Kurira i Pinka (iako svi kukaju na dotične, ipak ih i dalje prate). Evo sviđa im se ovo. 

"Ватам залет гоша већ угино у страни врсте лева плански пласирам у доњи десни вичу стрибина Пантело царе и знаш шта сам реко реко сам Хвала. "

Jebiga, ja čak i ne razumem šta ovde piše. Glup sam priznajem. Ne znam srpski, i to priznajem. Eto priznajem da sam i Kenedija ja ubio. Kad god neko kaže da mu se sviđa ovako nešto, ja se setim Carevog novog odela i kako su svi divili koliko predivno novo ruho ima.

Na fejsu su ljudi sa kojima si išao u školu a na twiteru ljudi sa kojima bi voleo da se družiš

Ja lično ne podnosim gomilu ljudi koje znam sa twitera, mada te koje ne podnosim i ne pratim. Od više stotina ljudi koje pratim, preko twitera sam se (sa nekima više sa nekima manje) sprijateljio samo sa nekoliko njih. I da, kad kažem sprijatelji, mislim da sam se lično upoznao i video sa dotičnim osobama. Ne može mi bude prijatelj neko koga ne znam. Prijateljstvo preko twitera je prijateljstvo kao što je cyber sex, sex.

Btw, većinu koje znam lično, nisam upoznao preko twitera. 

Jednog od najboljih prijatelja koje imam, nisam upoznao preko twitera. Nego sam učio školu sa njim. And guess what? I dalje se družimo a on čak i nema twiter nalog a ima face nalog.

Da li zaista mislite da je kod prosečne osobe drugačije? Ili kod prosečnog twiteraša? (primedba pisca: postoje ljudi i postoje twiteraši). 

Prosečan twiteraš bukvalno ne podnosi jedan deo ljudi koje je upoznao preko twitera. Čak štaviše i dapače, ima više ljudi koje ne podnosi nego sa kojima se zaista sprijateljio. Mada jebem li ga... ko zna kako twiteraši, taj klub elitnih, definiše pojam prijateljstvo.

E daaaa, čisto da napomenem. Preko 90% twiteraša smatra da je hejt svako neslaganje sa njegovim mišljenjem. Ko ne veruje, može da proveri

p.s. zaboravi sam da malo više grešim u pravopisu, hteo sam u početku, pa zaboravio, a sada me mrzi da prepravljam

p.p.s. nastavak sa još misli sledi u narednim textovima

Ovo sam rekao jednog muslimanki na nekoj glupoj FB grupi. I rekla je da će veoma lako da dokaže da nisam. Evo kako: Ona će da zamisli želju, a ja treba da joj to odmah ispunim. Ako ne ispunim, nisam bog, ako ispunim onda jesam. Ja sam pristao, ali prvo mora da mi se moli celog života 3x dnevno.

Njena drugarica mi je rekla da sam idiot i da ništa ne razumem :D

Bolnica, negde na brdovitom  Balkanu. Noć je već uveliko pala.  Stariji čovek, oko 70god, blagi srčani bolesnik, dobija napad gušenja. To mu se već više puta desilo. Usput ga hvata i panika, a panika je sama po sebi opasna. Odlazi, sa ženom, u hitnu pomoć, oni ga šalju za bolnicu. Malo je mesto u pitanju, a ne preti mu smrtna opasnost. Ali je opet veoma nezgodno. Ne zna se šta mu je.

Stiže u bolnicu, legne na klupu. Ne zna šta će. Gušenje i dalje gadno.. panika ubija. Supruga brže bolje trči po sestru da dođe i dovede lekara: "Gospođo, doktor je zauzet, ne može sada da dođe". Žena šta će, kud će, prihvati to nekako. Posle 15min, ipak ne može da čeka, opet ista priča. Od neke muke počne ona da se šeta po spratu tamo amo, i na jednim vratima pročita natpis: Dežurni lekar... a iz te sobe se čuje TV... neka buka. Ode opet do sestre "Gospođo, nekoliko puta sam Vam rekla da je doktor zauzet.  Radi. Ne može sada da dođe i ne možemo da ga zovemo."

Onako nervozna, žena proguta tu izjavu, sačeka minut, i ode direktno u sobu dežurnog lekara... upade unutra i ima šta da vidi. Doktor je zaista bio zauzet, ali gledanjem utakmice. Ipak je prvenstvo u fudbalu bitnije.