Varya Kemi

Da li verujete Gmailu? Da li želite da verujete Gmailu? Da li uopšte treba imati apsolutno poverenje prema takvim servisima? Kažu oni da rade bekap (valjda), ali ipak korisno je da ga radite i vi. A zašto ja sve ovo uopste pričam?

Sve veći broj gmail korisnika prijavljuje da su im nestali mailovi sa gmail naloga. I pitaju se kako je to moguće da se desi.  Vest o brisanju mailova su objavili i GigaOM i TechCrunch.

Jedan od prvih korisnika koji se požalio:

Found my account clean..nothing in Inbox, contacts ,sent mail..

Zamislite da vam se ovako nešto desi. Meni bi to bila katastrofa. 

I have nothing left to backup!
Of course from now on I will be completely revising how I save
messages, contacts etc. 

Naravno, relativno brzo posle toga su se javili i predstavnici Google-a

Regretfully, a small number of our users — around 60 — lost some or all of their email received prior to December 18th. Once we found out about this issue, we worked day and night to confirm that only a few accounts were affected and to do whatever we could to restore as much of the users’ accounts as we could. We’ve also reached out to the people who were affected to apologize and to work with them to restore the email from any personal backup they might have. We know how important Gmail is to our users – we use it ourselves for our corporate email. We have extensive safeguards in place to protect email stored with Gmail and we are confident that this is a small and isolated incident.

 Naravno da oni znaju kolko su ti mailovi bitni, i naravno da su svesni toga. Pa što onda dopustise da se to desi. Zar je moguće da takav jedan servis, kao što je Gmail, ne radi bekape (ovde nema potrebe da se čuvaju bekapi stari preko 10-15 dana i da se radi full bekapi. Dovoljan je inkrementalni + kompresija). 

Za ovakav incident može da ima viče objašnjenja. Krivica čak i ne mora da bude do google-a. Može se desi da je neko hakovao te naloge i sve pobrisao. Moža ti korisnici lažu i žele da diskredituju Gmail. Svašta je moguće. Ali... Svega ovoga ne bi bilo da je Pera odma uradio bekap. 

Cela ova priča je vezana za neophodnost jednog, vremenski nezahtevnog, procesa. A to je bakap. To je nešto što većina korisnika ne radi. I nikad nije uradila. Dok ne bude kasno. 

I zato, radi vaše lične dobrobiti, pročitajte celu priču o Gmailu i pokušajte sebe da stavite u takvu situaciju. I onda počnite da radite redovni bekap. DVD-ovi su sada jako jeftini, tako da cena bekap medija više nije problem.

Mnogo gora situacija može da nastane ako radite za neku kompaniju kojoj je bekap jako bitan, a vi ste zaduženi za bezbednost podataka (ja sam i relativno sličnoj situaciji). U tom slučaju važi izreka: Od viška bekapa, glava ne boli. Od manjka bekapa, glava leti. 

Tolko od mene. Znam da se non stop prila o ovoj temi, ali mislim da nikad nije dovoljno priče o tome. Samo sam ovde dao još jedan primer neophodnosti bekapa. Ko shvati, shvatio je. Ko nije, plakaće.

Kakva nas budučnost čeka sa stepenom zagađenja koji smo postigli? Da li će nam deca poživeti da se igraju sa svojom decom? Da li će naša deca prokleti dan kad smo se mi rodili?

Da li ćemo jednog dana, moći da kažemo da smo srećni, ali zaista srećni. Ja se pitam da li ću ikad imati jedan mali trenutak sreće. Ne mislim na neke male, lokalne trenutke, koji nam samo izazovu trenutnu euforiju. Nije sreća ako smo samo mi srećni. Sreča je tek kas smo svi srećni.

Da li  deca iz sledećih gradova žale što su se rodila.

• Chernobyl, Ukraine
• Dzerzhinsk, Russia
• Haina, Dominican Republic
• Kabwe, Zambia
• La Oroya, Peru
• Linfen, China
• Maiuu Suu, Kyrgyzstan
• Norilsk, Russia
• Ranipet, India
• Rudnaya Pristan/Dalnegorsk, Russia

I kad se samo setim šta se desilo u Pančevu, i da je evo sve to zaboravljeno. Niko više i ne priča o njima. Da li možete da poverujete da postoje ljudi koji pate daleko više nego naši sugrađani iz Pančeva. Da li ćemo čekati da i Pančevci više pate, pre nego zaista nešto uradimo.

Pogledajte ovi listu. Pogledajte je, i zapitajte se. Da li ste vi nešto učinili da VAMA bude bolje. Da VAMA vazduh bude zdraviji. Ali i VAŠOJ deci.

Da li treba da nam se desi katastrofa i to pred parlamentarne izbore, pa da tek onda neko nešto učini. 

Pogledajte listu. Zatvorite oči. I zamislite. Zamislite svu jad i čemer. Zamislite sav taj bol. Svu tu patnju. Osetite je. Tek tada, možda, shvatite, da nas sve čeka sudbina smrti, koja će nas zadesiti jer ne čuvamo svoju Planetu.

Shvatite, iz svoje kože ne možemo pobeći. Sa svoje Planete, ne možemo pobeći. Zagađenje se ne može ignorisati.

Da objavim i ja vest da je najavljena E-Trgovina 2007, konferencija o e-trgovini i e-poslovanju. Održaće se u periodu od 18-20. Aprila na Paliću (Srbija). IT konferencija sa veoma  dugim stažom kod nas, od čitavih 7 godina. Za sve one koji su u IT poslu, ili žele da udju u IT, E-trgovina je događaj koji se ne propušta. Vidimo se tamo.

Posle toliko godina (ili bese samo meseci) moje totalno neaktivnosti na blogčetu, odlučio sam da se vratim. Da li će to biti povratak u velikom stilu, ne se znaje. A nije ni bitno :). Bitno da nama bude lepo.

A sad jedna novina na mom blog ;). Sa ovim člankom želim da  krenem sa kratkim pregledima raznih domaćih projekata. Iako mozda još neko radi istu stvar, nije mnogo bitno, ovo je čisto pogled iz mog ugla. Pa kome se šta svidi.

 Sad je reč o prvom srpskom aukcionom sajtu vrednom pažnje. Možda ih je bilo jos u prošlosti, iskreno ne sećam se. To samo znaći, da i ako ih i bilo, nisu me nimalo zainteresovali. Ovde me najviše fascinira hrabrost da se uleti u ovakav prijekat, na našem tržištu. Moje mišljenje je da još uvek nismo spremni za ovakve projekte (kao što je aukcioni sajt), jer mislim da bi bilo dobro čekati da se omogući plaćanje kreditnim karticama i u našoj zemlji (to je na neki način i počelo sa pilot projektom na Maxijevom sajtu). Ali, uvek postoji jedno velko ALI. Ono što je dobro je da če vlasnik sajta dočekati spreman početak plaćanja karticama, neće morati da se utrkuje sa nekim za tržište jer će već da ga ima. Imaće razrađen sajt, sa ispravljenim bagovima. Biće u potpunosti spremni za nešto totalno novo kod nas, u našoj domovini. A to je jako dobro. A imaće i korisnike, ljude koji velč znaju za sajt... Sve ono što im je potrebno za uspešan projekat na domaćem Internetu. Tako da ako iko pomisli da je glup potez pokretati nešto tako sada, pogrešiće. Vrlo brzo se očekuju novine na našem tržištu, tako da oni će biti spremni. 

Sam sajt je veoma lepo dizajniran i koncipiran. Probao sam ga pre par meseci, kad se tek pojavio. Želeo sam da vidim kako radi. U to vreme, imao sam samo jednu zamerku, nezavršen help. To je kasnije ispravljeno. Ponekad je malo zeznuto provaliti aukcije, ako niste pre toga koristili iste. Mada i pored toga, jako sam se brzo snašao na sajtu. Registracija je brza i jednostavna, proces bidovanja je jednostavan. I što je najbitnije, veoma brzo, u par klikova, dođete do željene aukcije i bidujete. Sajt vas ne smara sa gomilom gluposti.

U svakom slučaj, kupio sam 2 stvari na aukcijama (jedna knjiga i mp3 plejer). Oba artikla sam dobio i naravno platio . Tako da mogu da potvrdim da je sa te strane, taj deo jako korektan.

Aj da pomenem i da je Limundo uvršten u najbolje web projekte u Srbiji u protekloj 2006-oj godini. Da je jako dobro bio prihvaćen od strane publike na mom IT Seminaru.  Da je dobio pozitivne kritike na forumima kao što su elitesecurity i devprotalk.

Tolko od mene. Jedan kratak članak o Limundu sa velikom preporukom da posetite sajt, i da ga probate. Možda nađete i nešto za sebe, kao što sam i ja našao. Ako ništa, sam proces aukcije može da bude jako zanimljiv ako poželite predmet, koji želi jos neko pored vas. Priključite se i vi  Aukciji broj 1 u Srbiji.